Ukoliko ste se ikada pitali da li je moguće razviti zavisnost od kafe, odgovor na vaše pitanje je „da“. Naime, prema međunarodnom registru zavisnosti, zavisnost od kofeina čak je i zavedena na isti način kao i duševni poremećaji izazvani upotrebom psihoaktivnih stimulansa kao što je kokain.
Preporučena dnevna doza kafe je jedna do dve šoljice, a kofein može izazvati neželjena dejstva ukoliko dnevna konzumacija pređe 200mg, što je više od 4 šoljice. Još jedan način na koji se zavisnost može prepoznati jeste glavobolja koju izaziva nedostatak kofeina, a koja ne prolazi nakon unošenja uobičajenih lekova protiv bolova.
„Kafa se sve više koristi u konditorskoj industriji, zato što kofein, u malim količinama, može pozitivno da utiče na budnost, energiju, snagu, volju, motivaciju, pa čak i pamćenje. Međutim, u većim dozama, on može ne samo da izazove nesanicu i uznemirenost, već i da bude veoma opasan po naše zdravlje”, objašnjava naš sagovornik, dr Đorđe Trajković, specijalizant psihijatrije i grupni analitičar pod supervizijom.
Kako kofein širi bronhije, ima diuretički učinak, pospešuje izbacivanje vode, deluje na krvne sudove u mozgu i poboljšava peristaltiku, u malim količinama može imati povoljno dejstvo na one koji pokušavaju da poboljšaju koncentraciju, uče duže i efikasnije, pa čak i mršave. Baš iz ovih razloga, neretko nailazimo na zloupotrebu kofeina.
„Često možemo da vidimo primere momaka koji vežbaju opsesivno, podižu velike težine tegova u teretani, a da bi ostvarili željene rezultate, uz fizičku aktivnost, u telo unose kombinaciju steroida i kofeina, sa dodatkom amfetamina i kokaina u ekstremnim slučajevima”, navodi naš sagovornik.
Kroz razgovor, dr Trajković dodaje da ni devojčice ni mlade devojke nisu izuzete od zloupotrebe kofeina. „U slučajevima poremećaja ishrane, većina devojaka oslanja se na prekomernu količinu čajeva i kafe, a kada se postavlja dijagnoze anoreksije, pored indeksa telesne mase i restrikcija u ishrani, stručnjaci takođe obraćaju pažnju na značajan unos kafe ili diuretika“, ističe on.
Dr Trajković dalje objašnjava da su, zbog manjka samopouzdanja, ove dve kategorije mladih ljudi posebno osetljive i sklone zloupotrebi supstanci kao što je kofein. Zbog toga roditeljima uvek savetuje da obraćaju pažnju na svoju decu i njihove navike, posmatraju da li deca naglo gube na težini, kakva je njihova lična higijena kao i higijena njihovog životnog prostora.
Naš sagovornik naglašava i da kofein nije prisutan samo u kafi, već se nalazi i u nekim čajevima, kao i različitim osvežavajućim pićima. „U svim ovim napicima mogu se naći supstance kao što su kofein, teofilin i guaranin, koje su alkaloidi koji potiču od različitih biljaka uključujući zrna kafe, listove čaja i drugo, a mogu se proizvoditi i sintetičkim putem“, dodaje dr Trajković.
Kao i druge vrste zavisnosti, zavisnost od kofeina rešava se na više različitih načina, a važan deo terapije je lečenje simptoma. „Rehidratacija i polivitaminska terapija su uobičajeni tretmani usled prekomerne upotrebe kofeina, a nakon ambulantnog pregleda lekari mogu čak razmotriti i hospitalizaciju u ekstremnim slučajevima. Osim toga, leče se i simptomi kao što su nesanica, uznemirenost”, objašnjava dr Trajković.
Pored lečenja samih simptoma zavisnosti, kod dugotrajnog odvikavanja od kofeina, podjednako je važno postepeno smanjivati unos kofeina u organizam, što se može postići ne samo ograničenjima već i izborom pića koja sadrže niži procenat kofeina ili pronalaženjem adekvatnih zamena za vaš omiljeni kofeinski napitak.
Današnji stil života od čoveka sve više zahteva da na svim životnim poljima konstantno ostvaruje svoje pune potencijale. Ovo stvara veliki pritisak i čini da čovek neretko posegne za sredstvima koja mu mogu pomoći u ostvarenju svojih ciljeva, uključujući i značajan unos kofeina. Zato je, baš u današnje vreme, posebno bitno da se čovek okrene što zdravijem stilu života, bilo da je reč o smanjenju samog pritiska sa kojim se redovno susreće ili o umerenoj konzumaciji napitaka, kao što je kafa, koje redovno upotrebljava.
