Strah od propuštanja i težnja za lajkovima stvaraju kod dece osećaj nesigurnosti i zavisnosti. Katarina Jonev, edukator o bezbednosti dece na internetu, za portal Bolje navike otkriva kako roditelji mogu pomoći da se digitalni svet koristi pametno, a ne po svaku cenu.
U vremenu kada se većina komunikacije i zabave odvija online, deca i tinejdžeri sve češće postaju „zarobljenici“ digitalnog sveta. Prema rečima Katarine Jonev, jedan od najizraženijih izazova sa kojim se mladi danas suočavaju jeste takozvani FOMO (fear of missing out) efekat, to jest strah od propuštanja.
„Deca i tinejdžeri imaju stalnu potrebu da budu u toku, da ne propuste ništa što njihovi vršnjaci objavljuju, komentarišu ili lajkuju. Zbog toga neprestano proveravaju svoje telefone i društvene mreže jer im se čini da, ukoliko nisu prisutni u svakom trenutku, gube kontakt sa svetom oko sebe”, ističe Jonev.
Termin savremenog doba, FOMO. predstavlja strah od propuštanja, odnosno intenzivan strah da drugi imaju ispunjavajuća, ugodna iskustva koja osoba nema jer je odsutna, pa ima želju da kontinuirano bude u toku sa onim što drugi rade.
Ali, FOMO nije jedini problem. Sve češće se kod dece javlja i zavisnost od potvrde, koja se najčešće ogleda u broju lajkova i komentara koje dobijaju na društvenim mrežama.
„Lajk postaje simbol prihvatanja, društvenog statusa i pripadnosti. Kada reakcije izostanu ili su slabije nego što očekuju, deca počinju da se preispituju – da li nisu dovoljno zanimljivi, lepi ili važni?”, objašnjava Jonev.
Ovakva dinamika može izazvati anksioznost, osećaj odbačenosti, pa čak i depresivne misli kod najmlađih. Problem je u tome što društvene mreže podstiču ovu zavisnost – kroz algoritme koji nagrađuju viralnost, a ne iskrenost, i kroz sistem „nagrada“ u vidu notifikacija, lajkova i komentara, koji stvaraju kratkotrajno zadovoljstvo, ali i dugoročnu potrebu za potvrdom.
Kao autorka knjige „Digitalne avanture“, koja decu od 6 do 12 godina uči o bezbednosti na internetu, Katarina ističe važnost edukacije od najranijeg uzrasta:
„Trudim se da im objasnim da vrednost ne dolazi spolja – iz broja lajkova – već iznutra, kroz ono što jesu, kako se ponašaju i kako tretiraju druge“.
Deci treba objasniti kako funkcionišu društvene mreže, ali i pružiti emocionalnu sigurnost van digitalnog sveta. Roditelji igraju ključnu ulogu u tome – kroz razgovore, postavljanje granica, ali i lični primer.
Zato smo je i zamolili da izdvoji nekoliko korisnih saveta koji roditeljima mogu pomoći da budu svojoj deci oslonac tokom ove životne faze:
„Razgovarajte sa decom o tome šta objavljuju i zašto, podstičite ih da razmišljaju kritički o sadržajima koje vide na mrežama, pohvalite njihove kvalitete koje nemaju veze sa izgledom ili popularnošću, ograničite vreme provedeno online i uvedite „offline“ aktivnosti koje grade samopouzdanje i objasnite im kako funkcionišu algoritmi, i da broj lajkova često nije pokazatelj kvaliteta sadržaja”, savetuje Jonev.
Za kraj, Katarina Jonev zaključuje:
„Ako decu na vreme naučimo da koriste digitalni svet kao alat, a ne kao izvor sopstvene vrednosti, dajemo im šansu da rastu kao sigurni, odgovorni i emocionalno stabilni ljudi.”
