U savremenom digitalnom okruženju, deca postaju sve podložnija zavisnosti od interneta, a jedan od glavnih „krivaca“ za ovu pojavu jeste dopamin. Psihološkinja Žana Pavlović objašnjava da je dopamin neurotransmiter odgovoran za osećaj zadovoljstva i nagrade – onaj prijatni osećaj koji nas podstiče da iznova ponavljamo određena ponašanja.
„Internet i društvene mreže utiču na decu slično kao što prekomerno konzumiranje čokolade deluje na njihov organizam. Kada su ceo dan izložena digitalnim sadržajima, u mozgu se pokreću mehanizmi slični onima koji se aktiviraju prilikom unosa slatkiša – dolazi do pojačanog lučenja dopamina, što može imati negativne posledice po njihovo ponašanje i razvoj”, objašnjava Pavlović za Bolje navike.
Stručnjaci sve češće povezuju prekomernu upotrebu mobilnih telefona sa razvojem zavisnosti, posebno kod mladih, koji su izuzetno osetljivi na stalnu izloženost digitalnim sadržajima. Zapravo, zavisnost od interneta danas se sve češće svrstava među bihejvioralne (ponašajne) zavisnosti. Njeni simptomi postaju sve uočljiviji – od smanjenja koncentracije i razdražljivosti, do povlačenja iz stvarnog socijalnog okruženja.
Kako prepoznati zavisnost od interneta?
Deca koja previše vremena provode na internetu često pokazuju simptome kao što su napetost, razdražljivost, loš uspeh u školi i problemi sa koncentracijom. Pavlović ističe da su ovi sve znakovi na koje bi roditelji trebalo da obrate pažnju. Osobe koje postanu zavisne od interneta često zanemaruju osnovne obaveze, sporadično održavaju socijalne kontakte, pa čak i ličnu higijenu. U mnogim slučajevima, deca i mladi se povlače u sboj virtualni svet, što dovodi do socijalne otupljenosti i smanjenog emocionalnog povezivanja sa stvarnim svetom.
„Brain rot“ i digitalna demencija
Društvene mreže i internet, kako objašnjava naša sagovornica, mogu imati ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje, a 2024. godine je Oksfordski rečnik proglasio termin „brain rot“ (truljenje mozga) kao reč godine. Ovaj pojam odnosi se na negativan uticaj digitalne tehnologije na mentalne procese i kognitivnu funkciju.
Upozorava se da uz prekomernu digitalnu stimulaciju mozak postaje „lenj“ i počinje da se oslanja na tehnologiju za pamćenje i rešavanje problema, umesto da se oslanja na sopstvene sposobnosti. Ovaj fenomen može da dovede do smanjenih kognitivnih funkcija, poremećaja pažnje i u krajnjem slučaju takozvane „digitalne demencije“. Iako demencija obično asocira na stariju populaciju, Pavlović naglašava da se simptomi mogu pojaviti i kod mladih ljudi, posebno onih u 20im godinama.
„Deca ne vežbaju mozak kao ranije – slikaju sve što žele da zapamte, koriste mobilne telefone i aplikacije za beleške, zaboravljaju na klasične metode pamćenja i razmišljanja. To sve doprinosi smanjenju njihove sposobnosti za donošenje zaključaka i razvoj kritičkog mišljenja“, upozorava psihološkinja.
Mentalno zdravlje i povezanost sa virtualnim svetom
Važno je napomenuti da dugotrajna upotreba interneta može imati ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje. Osobe koje su zavisne od interneta sve više traže zadovoljstvo i društvene kontakte u virtualnom svetu, što može dovesti do osećaja usamljenosti i depresije. Takođe, prekomerna izloženost internetu može izazvati anksioznost, poremećaj sna, pa čak i suicidalne misli, naročito kod mladih ljudi sa već narušenim mentalnim zdravljem.
Saveti roditeljima
Kako bi pomogli deci da balansiraju svoj odnos prema internetu i očuvaju mentalno zdravlje, Pavlović savetuje roditeljima da uvedu mere ograničenja digitalnih uređaja u svakodnevnom životu.
„Organizujte obedovanje bez digitalnih uređaja ili uvedite dan bez interneta. I roditelji, mama i tata, takođe treba da ostave mobilne telefone sa strane i posvete se kvalitetnom vremenu sa decom“, poručuje Pavlović.
