U našem narodu često možete čuti izraz „zamenio dan za noć“. On se najčešće koristi kada želimo da kažemo da neko ima nezdrave životne navike, a ponekad i kada sumnjamo da osoba tokom noćnih sati poseže za alkoholom ili psiho-aktivnim supstancama.
O tome da li je duži san naših tinejdžera razlog za zabrinutost, šta se dešava kada oni odjednom ostaju budni sve duže u noć i da li uopšte postoji veza imeđu poremećaja spavanja i zavisnosti razgovarali smo sa prim. dr Marijom Đurović, psihijatarom.
Kada je reč o povezanosti sna i zavisnosti, govorimo pre svegao zavisnosti od psiho-aktivnih supstanci. „Različiti narkotici na različite načine utiču na san i pospanost. Dok jedne droge izazivaju želju za unosom slatke hrane ili hrane uopšte, što posledično može izazvati pospanost, druge pak izazivaju budnost. Ono što im je ipak zajedničko, jeste da osobe zavisne od psiho-aktivnih supstanci često menjaju dan za noć tako da se cirkadijalni ritam menja, što posledično utiče na rad hormona, kortizola itd“, objasnila je prim. dr Đurović.
Na nastanak zavisnosti utiču brojni faktori, ali savet roditeljima kada je potrebno da im se upali „crvena lampica“ nakon koje se preporučuje razgovor sa stručnim licem je promena ponašanja njihovog deteta. Iako promena ili duži san tinejdžera ne moraju nužno biti urokovani nekim zabrinjavajućim faktorom, samo stručnjak može pouzdano proceniti da li on postoji.
„Mladi drogu najčešće isprobavaju u adolescentskom periodu, ali samo mali broj nastavi da je koristi, a još manji razvije zavisnost“, navodi naša sagovornica. Ukoliko pak nastane zavisnost, ona posledično donosi čitav sled negativnih efeketa na naše zdravlje, a samim tim i san, zbog čega stručnjaci ističu da je tokom tretmana lečenja zavisnosti važno i tretiranje problema sa spavanjem.
„Kod zavisnosti, koja može biti psihička ili fizička, uvek se budi žudnja za supstancom kako bi se postigao određeni efekat– euforija, bogatstvo osećaja, promena opažanja itd. Takođe, mogu se javiti i dugoročni efekti koji su pre svega uzrokovani okupiranošću da se nađe supstanca, a zatim se odraziti na zapostavljanje porodice, pad koncentracije, poremaćaje opažanja, pamćenja, dezorijentisanost, halucinacije, sumnjičavost, psihomotorni nemir itd. Kod dugoročne konzumacije naravno mogu nastati apatičnost, nedostatak motivacije, bezvoljnost“, dodaje prim. dr Đurović.
Uopšteno posmatrano, prosečan čovek trećinu života provede spavajući zbog čega narušavanje ovog ritma ostavlja brojne posledice po naše zdravlje.
Ukoliko se govori o uzrocima poremećaja sna generalno, oni mogu biti veoma različiti, ili često izazvani samo većom dozom kofeina kroz kafu ili energetska pića koja mladi takođe unose. Bilo kako bilo, poremećaj sna je još jedan razlog za javljanje psihijatru.
