Da li proizvodi koji ne sagorevaju duvan mogu pušačima pomoći da smanje unos klasičnih cigareta ili čak potpuno prestanu da ih konzumiraju? U Velikoj Britaniji, ova tema nedavno je dovela do polarizovane diskusije u javnosti, započete nakon najave da bi novi zakon o upotrebi duvanskih proizvoda mogao dovesti do zabrane reklamiranja nesagorevajućih proizvoda, kao i ograničenja kada je reč o ukusima, pakovanju i načinu na koji se ovakvi proizvodi predstavljaju javnosti[1].
Baš iz tog razloga, ovoj temi nedavno se posvetio dobro poznati britanski portal, the Guardian, koji je u svom članku istražio različite posledice upotrebe nesagorevajućih proizvoda kada se oni uporede sa klasičnim cigaretama.
Kako je portal naglasio, i pored toga što broj pušača u Velikoj Britaniji pada, upotreba duvanskih proizvoda i dalje predstavlja ozbiljan problem za britansko društvo. Naime, oko 11% odraslih u Velikoj Britaniji i dalje koristi duvanske proizvode, što na godišnjem nivou dovede do 76,000 smrtnih slučajeva[2]. Pored posledica za same pušače, trošak koji ovo predstavlja za britanski zdravstveni sistem takođe je značajan, okvirno £2,5 milijardi na godišnjem nivou[3].
Bez obzira na to što su ljudi itekako svesni negativnog uticaja koji duvanski proizvodi imaju na njihovo zdravlje, kada su klasične cigarete u pitanju, često im je veoma teško da se zaustave. Upotreba nesagorevajućih proizvoda mnogima je pomogla baš u pokušajima da ostave duvanske proizvode, a kako britanska organizacija Action on Smoking and Health navodi, među onima koji su prestali da puše u poslednjih pet godina, nešto više od polovine (2,7 miliona), u periodu odvikavanja, upotrebljavalo je proizvode koji ne sagorevaju duvan[4].
Čak i pored ovih informacija, the Guardian prenosi da više od polovine današnjih pušača u Engleskoj i dalje pogrešno veruje da su nesagorevajući proizvodi podjednako štetni, ako ne i štetniji od klasičnih cigareta[5]. Dakle, koliko su ovi proizvodi zaista bezbedni za upotrebu?
Kako portal navodi, nesagorevajući proizvodi sadrže nitrozamin[6]. Iako se ova supstanca povezuje sa kancerogenim oboljenjima, oni je sadrže na veoma niskom, zanemarljivom nivou. Nikl i kadmijum, koji nastaju kada se ovakav proizvod „greje“ takođe mogu biti štetni, ali isključivo u količinama znatno većim od onih koje se nalaze u nesagorevajućim proizvodima. Oni takođe ne dovode do obliterans bronhiolitisa, retke bolesti koju uzrokuje hemikalija izričito zabranjena u tečnostima koje ovi proizvodi sadrže.
Sa druge strane, primarni rizik kada je reč o proizvodima koji ne sagorevaju duvan dolazi od formaldehida i acetaldehida[7], supstanci koje povećavaju rizik od karcinoma. Bez obzira na to što su ove supstance sastavni deo nesagorevajućih proizvoda, potencijalna opasnost po naše zdravlje veoma je mala kada se uporedi sa klasičnim cigaretama koje sadrže okvirno 70 kancerogenih materija. Kako je nedavno istraživanje potvrdilo, rizik od karcinoma povezan sa proizvodima koji ne sagorevaju duvan manji je od 1% u poređenju sa klasičnim cigaretama[8].
Iako postoje jasni razlozi za ograničenje upotrebe ovakvih proizvoda kod mladih, kako the Guardian prenosi, manji broj ukusa ili dodatno oporezivanje nisu odgovor kada je reč o smanjenju zavisnosti maloletnika. Kako je već nezakonito prodavati proizvode koji ne sagorevaju duvan mlađima od 18 godina, veruje se da bi ovakve zabrane najviše pogodile upravo odrasle pušače koji ove proizvode koriste kako bi uspeli da ostave klasične cigarete.
Za kraj, the Guardian skreće pažnju na primer Australije koja je 2021. godine omogućila kupovinu nesagorevajućih proizvoda samo uz recept lekara. Ono što je usledilo jeste ne samo smanjena upotreba ovih proizvoda, već i značajan porast stope pušenja klasičnih cigareta[9]. Ovim primerom, portal motiviše čitaoce da razmisle ne samo o posledicama upotrebe samih proizvoda koji ne sagorevaju duvan već i o tome koliko su zabrane zapravo efikasne kada je reč o prevenciji ili borbi protiv zavisnosti.
[1] https://bills.parliament.uk/bills/3879
[2] https://digital.nhs.uk/data-and-information/publications/statistical/statistics-on-public-health/2021/part-2-mortality
[3] https://www.nhsbsa.nhs.uk/nhs-business-services-authority-makes-smokefree-pledge#:~:text=The%20cost%20of%20smoking%20to,helping%20people%20quit%20for%20life
[4] https://ash.org.uk/media-centre/news/press-releases/nearly-3-million-people-in-britain-have-quit-smoking-with-a-vape-in-the-last-5-years
[5] https://www.ucl.ac.uk/news/2024/feb/most-smokers-wrongly-believe-vaping-least-harmful-smoking
[6] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37619211/
[7] https://www.nature.com/articles/s41598-020-63292-1
[8] https://tobaccocontrol.bmj.com/content/27/1/10
[9] https://www.abs.gov.au/statistics/health/health-conditions-and-risks/national-health-survey/2022#data-downloads
