Prema zvaničnim podacima, 10% mladih u Grčkoj se suočava sa zavisnošću od interneta, a stručnjaci veruju da je ovaj broj u našoj državi znatno veći.
Baš zato, mnogi roditelji sa naših prostora sa oduševljenjem su prihatili odluku nadležnih organa u Grčkoj koja u ovoj državi uvodi novu strategiju za informisanje roditelja i dece u cilju zaštite mladih od zavisnosti od interneta.
„Činjenica da se sve veći broj država budi i buni protiv dominacije koju internet, kao i društvene mreže, imaju u životima dece i mladih izuzetno je pohvalna. Gotovo sva istraživanja potvrđuju da deca provode isuviše mnogo vremena ispred ekrana, opsednuti video sadržajima koji dominiraju na društvenim mrežama. Ovo utiče na njihov kognitivni razvoj i način razmišljanja jer ih podstiče da stvarnost sagledavaju takozvanim virtuelnim očima“, ističe naša sagovornica Katarina Jonev, edukatorka o bezbednosti dece na internetu.
Grčka je samo jedna od država koje su, kroz uvođenje specifičnih strategija ili zakona, pokazale spremnost da pomognu u rešavanju ovog izazova.
Iako ove inicijative predstavljaju veoma pozitivan početak, naša sagovornica naglašava da se „rešenje problema ne krije samo u promeni zakona ili uvođenju strategije. Do realne promene možemo doći samo uz pomoć i dobru volju samih društvenih mreža.“
„Vremenom, sami ćemo videti koliko su društvene mreže spremne na određene ustupke kada je reč o pružanju pomoći deci i mladima, jer osim toga što su oni najranjivija grupa korisnika, istovremeno su i najaktivniji korisnici koji društvenim mrežama generišu ogromne prihode“, ističe Jonev.
Fokusirajući se na neke od ozbiljnih problema koje prekomerna upotreba interneta može izazvati, naša sagovornica podseća da „u javnosti dominiraju priče o opasnim izazovima koje deca mogu pronaći na internetu, kao što je „leteći Supermen“ na TikToku“.
„Glavni rizik predstavlja činjenica da deca koja ranije nisu učestvovala u ovakvim izazovima sada imaju veću motivaciju da se u njima oprobaju jer je Internet preplavljen snimcima njihovih vršnjaka koju pokušavaju istu stvar širom Srbije“, objašnjava ona.
„Takođe, primetne su i organizovane tuče među decom, izazovi bacanja pirotehničkih sredstava, pa čak i situacije gde su deca podmetnula požar u školskom dvorištu i lepila vatromete na zgradu obdaništa baš zato što su bila izložena internet sadržajima koji nisu bili primereni njihovom uzrastu”, upozorava Katarina Jonev.
Zato je potrebno da svi znamo da iako jedinstveno, idealno rešenje ne postoji, ono u čemu su saglasni svi stručnjaci jeste preporuka roditeljima da otvoreno razgovaraju sa svojom decom, objašnjavaju im sadržaje koje konzumiraju i pojave koje se oko njih dešavaju. Kako stručnjaci i sami naglašavaju, nema te strategije niti zakona koji mogu idealno da zaštite svako dete ukoliko ono od strane roditelja nije informisano i pripremljeno za svet u kojem živi.
