Prema rezultatima istraživanja Univerziteta Rutgers, adolescenti u SAD su tri puta više upotrebljavali sedative 2019. godine nego što je to bio slučaj 2001. godine[1]. Činjenica da je ovo istraživanje objavljeno tek 2025. godine ukazuje na to da je ovaj broj danas vrlo verovatno porastao, a upotreba sedativa takođe se sve više povezuje sa konzumacijom psiho-aktivnih supstanci i drugim oblicima zavisnosti.
O tome kako možemo objasniti ovaj negativni trend koji su istraživači primetili u SAD, razgovarali smo sa prof. dr Radanom Stojanovićem, kliničkim farmakologom.
„Kada je reč o povećanoj upotrebi sedativa, prvo je potrebno naglasiti da društvo u kom danas živimo ima sve manji stepen podnošenja frustracija, što se reflektuje i na mlade kojima su nametnuti teško dostižni ideali u svim oblastima. Ovo znači da se pored psiholoških, oni često bore i sa sociološkim izazovima“, započinje profesor Stojanović.
„Iako roditelj najbolje poznaje svoje dete, teško može imati jasan uvid u to da li ono upotrebljava sedative i koliko dugo. Dok se ovo najuverljivije može utvrditi posebnim testovima, uloga stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja je da ustanovi zbog čega tinejdžer ne može da se nosi sa svakodnevicom do te mere da poseže za lekovima“, dodaje on.
Benzodiazepini, odnosno sedativi su psihofarmakološka sredstva koja utiču na centralni nervni sistem dovodeći do snižavanja budnosti zbog čega imaju umirujući psihološki efekat. Vremenom se na te lekove razvija tolerancija, što znači da moramo da uzmemo sve veću dozu kako bi postigli isti efekat. Tako se vremenom razvija psihička i fizička zavisnost.
Ukoliko roditelji primete da njihovo dete koristi ili poseduje ovakve lekove, potrebno je da se obrate stručnim licima „Kada je reč o podršci roditeljima čija deca upotrebljavaju sedative ključnu ulogu igraju profesionalci zato što je u ovakvim slučajevima gotovo nemoguće verovati detetu kad kaže neću mama nikad više“, jasan je profesor.
Kao farmakolog, profesor ističe brojne efekte koje ovi lekovi imaju kao i njihovu važnost u lečenju različitih pacijenata, ali ističe i da njihova upotreba mora biti kontorilisana i pažljivo dozirana.
„Model ugledanja na starije ili rešavanja problema na isti način u okviru porodice postoji, ali kod tinejdžera je glavni uzrok započinjanja upotrebe sedativa najšešće uticaj društva“, objašnjava profesor i upozorava da period matura i slavlja predstavlja važan trenutak kada je potrebno da informišemo i mlade i roditelje o negativnim efektima primene ovih lekova i njihovog mešanja sa alkoholom.
„Mladi često u periodu matura mogu pasti u iskušenje da pod uticajem društva probaju sedative zajedno sa alkoholom, a ovi lekovi su depresori na centralni nervni sistem mladih što u ekstremnim slučajevima može dovesti do depresije disanja ili kome. Ovo treba da bude upozorenje na koje svako treba da pomisli pre nego što da posegne za ovim supstancama“, ističe on.
U zavisnosti od zemlje i kontrole izdavanja lekarskih recepata i lekova postoje određene razlike, ali, bez obzira na stroge zakonske propise, svi znamo da se uz pomoć komšije, poznanika ili rođaka lako može doći do diazepina ili drugih lekova koji imaju umirujuće, sedativno ili hipnotičko dejstvo. Zbog toga je važno da kao čitavo društvo radimo na pravilnoj primeni lekova, edukaciji svih ciljnih grupa i kontrolisanoj primeni.
1 Bushnell, G., Lloyd, K., Olfson, M., Gerhard, T., Keyes, K., Cerdá, M., & Hasin, D. (2025). Nacionalni trendovi u dijagnostikovanom poremećaju upotrebe sedativa, hipnotika ili anksiolitika kod adolescenata i mladih odraslih osoba upisanih u Medicaid: 2001–2019. Addiction. https://doi.org/10.1111/add.16749, 22. januar 2025
