Počeo je letnji raspust – vreme kada školska zvona utihnu, a đačke torbe ostanu prazne. Deca širom zemlje raduju se dugim danima bez domaćih zadataka, uživanju u igri, druženju i odmoru. Međutim, za roditelje ovo često predstavlja izazov: kako organizovati svakodnevicu kada nisu u mogućnosti da celo leto provedu sa svojom decom? Kako deci obezbediti bezbedno i ispunjeno detinjstvo, a istovremeno ih učiti odgovornosti i osamostaljivanju?
Letnji raspust jeste vreme opuštanja, ali deci i tada treba struktura. Mlađima rutina donosi sigurnost, dok starijima pomaže da bolje upravljaju svojim vremenom. Pravi izazov je pronaći meru: dovoljno slobode da se deca odmore i budu bezbrižna, ali i dovoljno angažovanja da se razvijaju i uče.
„Deci je, bez obzira na raspust, potrebna izvesna doza strukture. Ona im daje osećaj sigurnosti i pomaže u razvijanju samodiscipline. Naročito kod mlađe dece, rutina je važna, dok adolescenti mogu učiti da sami organizuju dan, ali uz jasno postavljene granice i podršku odraslih“, kaže Višnja Divild Žeželj, dečiji psihoterapeut.
Samostalnost kroz svakodnevne zadatke
Letnji dani mogu biti sjajna prilika za razvijanje osećaja odgovornosti kod dece. Pomaganje u kućnim poslovima, priprema jednostavnih obroka, samostalni odlasci do prodavnice ili dogovaranje susreta sa vršnjacima – sve su to male lekcije iz životne škole koje podstiču samopouzdanje i samostalnost.
„Letnji raspust je savršen trenutak da deca, kroz igru i svakodnevne zadatke, razvijaju životne veštine. Čak i kada ostanu sami kod kuće na par sati, to ne mora biti izvor brige, već prilika za vežbanje odgovornosti. Ključno je prethodno razgovarati o bezbednosti – kako da reaguju u nepredviđenim situacijama i kome da se obrate za pomoć“, ističe Divild Žeželj.
Digitalni izazovi: razgovor pre zabrana
Jedan od najvećih izazova savremenog roditeljstva tokom raspusta jeste kontrola korišćenja digitalnih uređaja. Više slobodnog vremena donosi i veću izloženost ekranima, društvenim mrežama, ali i potencijalno rizičnim sadržajima.
„Zabrane bez objašnjenja često dovode do suprotnog efekta – deca postaju buntovna ili se povlače u sebe. Mnogo je korisnije otvoreno razgovarati o tome šta dete gleda, igra ili prati. Roditelji treba da pokažu interesovanje, a ne da kontrolišu iz senke“, objašnjava naša sagovornica.
Uspostavljanje zajedničkih pravila korišćenja telefona, dogovoreno vreme za igrice ili društvene mreže i lični primer odraslih – sve to smanjuje rizik od digitalne zavisnosti.
„Deca veoma oštro percipiraju pravdu. Ako roditelj insistira da dete ograniči upotrebu telefona, a sam provodi sate na njemu, dete će to doživeti kao licemerje. Prava prevencija zavisnosti jeste u zdravom odnosu, poverenju i sadržajnoj svakodnevici“, dodaje ona.
Da li raspust može biti okidač za zavisnost?
Iako letnji raspust sam po sebi ne mora da izazove neku vrstu zavisnosti, Višnja Divild Žeželj upozorava da on može biti dovoljno dug da se razviju rani obrasci zavisničkog ponašanja, naročito kod adolescenata.
„Za razvoj kliničke zavisnosti potreban je duži vremenski period, ali već za dva do tri meseca mogu da se usvoje obrasci koji vode ka zavisnosti – digitalnoj, ali i emocionalnoj, pa čak i eksperimentisanju sa psihoaktivnim supstancama“, dodaje Višnja.
Zato je važno da dete ima ispunjen dan – bilo kroz igru, sport, kreativne radionice, boravak u prirodi ili učestvovanje u organizovanim programima. Lokalni kulturni centri, biblioteke, sportski kampovi ili letnje škole jezika nude pristupačne mogućnosti.
„Kada su deca uključena u sadržajne aktivnosti, potreba za begom u digitalni svet se smanjuje. I dosada, ako je prisutna u zdravom okruženju, može da podstakne kreativnost i samoinicijativu“. smatra Divild Žeželj.
Zajednički trenuci vredniji od celodnevne prisutnosti
Roditelji često osećaju pritisak da detetu obezbede „savršeno leto“, pretrpano aktivnostima. Ipak, ono što deca najviše pamte jesu zajednički trenuci – priprema obroka, šetnje, večernji razgovori pred spavanje.
„Kvalitet odnosa je važniji od količine vremena. Ako dete zna da ima sigurno mesto gde će biti saslušano, poštovano i podržano, neće osećati potrebu da traži potvrdu negde drugde“, zaključuje Višnja Divild Žeželj.
Letnji raspust, dakle, nije samo pauza od škole. To je vreme kada se deca razvijaju kroz igru, uče o sebi i drugima, i grade temeljne životne veštine. Uloga roditelja nije da sve vreme budu prisutni – već da budu tu kad je najvažnije.
