U moru društvenih mreža, stručnjaka i kvazi stručnjaka, često se mogu pronaći sadržaji poput – „7 zdravih zavisnosti koje vam ne mogu naškoditi“ ili „10 zdravih zavisnosti koje je OK imati“. Iako se kao primeri navode čitanje, trčanje, zdrava ishrana i slično, zapitali smo se kako reči zdrav i zavisnost mogu biti povezane i da li uopšte postoje „zdrave zavisnosti“.
„Iako je izraz „healthy addiction“ preveden na srpski jezik u bukvalnom smislu, zdrava zavisnost nije adekvatna formulacija jer su reči od kojih je sačinjena u suprotnosti“, navodi prim dr Marija Đurović, specijalista psihijatrije i subspecijalista psihoterapije KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje” i objašnjava „Mnoge bolesti, čak i poremećaji u ishrani, su kod nas kulturološki normalizovane. Ako danas nekome kažete da ste pojeli musaku ili punjene paprike, možete dobiti savet da to nije zdravo, ali ako ste se opredelili za grilovano povrće i piletinu to se smatra boljom opcijom. Ali zašto se to smatra boljim? Faktori opredeljenja su neuro-biološki, socio-kulturološki, uticaj medija, te psihiloški faktor. Primera radi, kroz trčanje čovek može da se relaksira od stresa, poboljša san, ali isto tako trčanje može i da postane kompulzija. Jedna od mojih pacijentkinja trči i kada smo počele da radimo bila je pothranjena, trčala je svakodnevno 10 kilometara, a počela je sa tim nakon proživljene traume. Nije shvatala koliko je trčanje kompulzivno, da joj stvara osećanja anksioznosti i neadekvatnosti ukoliko propusti i jedan trening. Nakon više meseci terapije, ona trči nekoliko puta nedeljno i oseća se mnogo bolje, jer joj sada ova aktivnost predstavlja uživanje, a ne prisilu.“
U slučaju kada se zbog neispunjenja određenog ponašanja javi nelagoda odnosno kada se pojavi takozvani apstinencijalni sindrom zbog neispunjenja nekog ponašanja možemo da govorimo o simptomima poremećaja i u tome je razlika između navike i zavisnosti.
Da li su zdrave navike isto što i zdrave zavisnosti?
Konzumiranje vode u određenim količinama, vežbanje, san, smeh, društveni život, zdrava ishrana, spremanje kuće i provođenje vremena napolju samo su neki od primera takozvanih „zdravih zavisnosti“[1]. Ipak, neko ima samo naviku da konzumira minimum 2 litra vode dnevno, da redovno trenira ili vikend provodi sa prijateljima. Da li je onda i ta osoba zavisnik?
„Navika je oblik ponašanja naučen ili stečen u procesu razvoja ličnosti. U različitim fazama i sferama života navika može i da se promeni. Ona je rutinski oblik ponašanja i dešava se na podsvesnom nivou, dakle o njoj ne razmišljamo jer se takoreći obavljaju po automatizmu“, objašnjava prim dr Đurović i dodaje „Zavisnost karakteriše neodoljiva potreba da se uzme supstanca ili da se uradi neka radnja uprkos tome što ne postoji realna potreba za tom akcijom. Vi ne morate da trčite ali ćete trčati, ne morate da uzmete supstancu, ali ćete je uzeti zato što postoji zavisnost. Ono što je potencijalno opasno kod zavisnosti je da ona može da vodi u hronicitet, a osoba koja ima određenu zavisnost može biti preokupirana tom radnjom i može imati disfunkcionalnosti u porodičnom, poslovnom i drugom životu. Zavisnost karakteriše žudnja i impulsivnost kao i apstinencijalni sindrom o kojem smo već govorili“.
Prim dr Đurović ukazuje na opasnost informisanja putem društvenih mreža gde se mogu dobiti neproverene i nepotpune informacije o ovoj, ali i mnogim sličnim temama i zbog toga savetuje roditelje da budu upućeni u to na koji način se njihova deca informišu i koga slušaju. „Juče sam imala jednu šesnaestogodišnju pacijentkinju koja je prateći društvene mreže izgubila 8 kilograma u kratkom vremenskom periodu i iz sadržine određenih video materijala zaključila da ima intoleranciju na šećer i ugljene-hidrate zbog čega je otišla na neproverena ispitivanja preskačući pedijatra, endokrinologa itd.“
„Svakodnevno sarađujući sa hiljadama ljudi u našoj zemlji, postalo nam je jasno da se najveći deo vremena borimo sa predrasudama, nestručnim savetima i lošim navikama, zbog kojih je kod nas roditeljstvo još teži posao nego u drugim sredinama. Neophodna nam je promena predvođena stručnjacima i upravo zbog toga, mi u Udruženju Roditelj pokrenuli smo projekat Bolje navike. Stvaranje dobrih navika, mora biti zadatak čitavog društva, zadatak za ceo život, i zadatak koji počinje u najranijem periodu“, izjavila je na ovu temu Gordana Plemić, direktorka Udruženja Roditelj.
Društvene mreže nude određene stereotipe izgleda, stila života i načina ishrane zbog čega su mladi veoma često ugroženi. „Kada se mladi sa nesigurnostima i osećanjem inferiornosti približe stereotipu, osećaju se bolje, jedinstvenije, posebnije. Jedini način koji vide da probude takva osećanja je da zagospodare svojim telom, pa krenu da treniraju, dobijaju različite informacije u teretani, o steroidima, hormonima rasta… Telo i postizanje određenog izgleda, postalo je praktično predmet kulta. To udaljava mlade ljude od povezivanja, emocija i vodi bežanju od realnih osećanja. Možda bi trebalo malo da zavirimo u sebe“, objašnjava dr Đurović.
Put ka zdravom životu
Ipak, zdrav život treba da bude ideal kojem težimo, ali bez toga da postanemo njime opterećeni ili opsednuti. Zbog toga, put ka zdravom životu mora biti vođen jednom jednostavnom idejom: „Mali koraci su u stvari realni koraci – šta mogu da uradim u ovom danu. Ako napravim hiljadu planova neću ostvariti nijedan, ali danas mogu da napravim malu promenu. Ciljevi koji se postavljaju po pitanju životnih navika trebalo bi da budu realni odnosno potrebna je realna proceni šta može da se uradi. U suprotnom, nemogućnost ispunjenja nerealnih ciljeva može dovesti do toga da budemo umorni, ljuti, nezadovoljni. Ideja je da stvorimo navike koje čine da se osećamo dobro“, zaključila je naša sagovornica.
[1] https://medium.com/@KaylaEMatthews/8-healthy-addictions-that-are-okay-to-have-9b987d49d1c
