Kada je čuveni američki TIME[1] magazin objavio seriju tekstova o eksperimentu baziranom na ukidanju kriminalizacije posedovanja droge koji je Portugaliji sprovela kako bi se izborila sa zapanjujućim statistikama u pogledu upotrebe narkotika, javnost je bila podeljena. Ipak, mnogo godina kasnije svi su i dalje složni po pitanju toga da je neophodno zaštiti decu od ovog poroka, ali i saglasni da idealnog rešenja nema. Međutim, zajednički napori i stručnost ispred svega su ono što može doprineti promeni loše statistike.
Časopis TIME izveštavao je još 2018. godine o tome kako je najzapadnija zemlja kontinentalne Evrope postala prva koja je „ukinula sve kaznene mere za posedovanje droga”, od marihuane i kokaina do heroina i metamfetamina[2].
„U Portugalu je, zbog velikog broja osoba kod kojih je konstatovana zavisnost od opijata, naročito heroina, a u skladu sa potrebom adekvatne zaštite i tretmana, tražen model koji će dati najbolji odgovor na takav problem“, ističe dr Svetislav Mitrović, psihijatar.
„Valja imati na umu da je razvoj tog modela, indukovan prevashodno dramatičnim posledicama opijatske zavisnosti, koja je bila prisutna kod skoro 1% stanovništva Portugala, početkom devedesetih godina prošlog veka“, objašnjava dr Mitrović.
Pomenuti model bazira se na medicinski prepoznatoj činjenici da je zavisnost bolest, koja zahteva lečenje, što sa druge strane, implicira da je kažnjavanje neefikasno u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji.
„Praksa da se primeni medicinsko-socijalni model, odnosno da se sprovede dekriminalizacija posedovanja psiho-aktivnih supstanci i lečenje osoba kod kojih je došlo do razvoja zavisnosti, u Portugalu je imalo za ishod smanjenje zloupotrebe u populaciji adolescenata, smanjenog broja HIV infekcija, te udvostručenja broja osoba koje su potražile stručnu pomoć“, objašnjava naš sagovornik.
Iskustva drugih zemalja
Iako se fenomenom narkomanije na ovaj način prvenstveno bave epidemiolozi, psihijatri svuda u svetu se svakodnevno u kliničkoj praksi susreću sa mladim zavisnicima i njihovim roditeljima i upravo oni su pozvani da govore o problemima, ali i rešenjima istih. Veliki je broj zemalja koje imaju ili su imale značajnih teškoća i problema kada je reč o zavisnosti od psiho-aktivnih supstanci kod mladih. Samim tim je, obzirom na socijalne, kulturološke, geografske, ekonomske i druge razlike među tim zemljama, veliki i broj metodologija, algoritama i različitih ideja o tome kako se boriti sa ovim problemom.
„U pojedinim sredinama dominira medicinski model (Nemačka), u drugima socijalno-medicinski model (Holandija), a u određenim sredinama značajno je naglašen penalni model (Singapur, Kina). Programi smanjenja štetnih posledica posebno su razvijeni u ekonomski stabilnijim zemljama (Nemačka, Holandija). Svakako valja naglasiti i to da sredine sa snažnom ekonomskom podlogom i diverzifikovanim mogućnostima primene različitih opcija prevencije, lečenja i rehabilitacije koriste kombinovane modele (SAD)“, navodi dr Mitrović.
Kakva je situacija u Srbiji?
Dnevna bolnica za bolesti zavisnosti u adolescenciji (DBZA) u ulici Knjeginje Zorke br. 15 jedinstvena je na ovim prostorima kako po svojoj strukturi tako i opsegu pacijenata i pripada Klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje. Ova ustanova svakodnevno prima mlade pacijente, budući da je zloupotreba supstanci u adolescenciji u našoj sredini nije retkost. Prema rečima našeg sagovornika starosna granica kod mladih se, kada je u pitanju zloupotreba i zavisnost od psihoaktivnih supstanci spušta, te se u praksi neretko sreću sa ovim problemom već u ranoj adolescenciji, odnosno u periodu od 12 do 15 godina. Utisak iz prakse je da adolescenti nikada više i „lakše“ nisu bili u poziciji da razviju određeno adiktivno ponašanje.
„Borba protiv zavisnosti od psiho-aktivnih supstanci kod mladih mora biti jedan od osnovnih ciljeva svakog društva. Kao što su uzroci nastanka zloupotrebe i zavisnosti kod mladih višestruki i umreženi, tako i sama borba protiv istih mora biti vođena u različitim sferama, ali na organizovan i sinergičan način. Dakle, pokazalo se da nije dovoljno da se ovim problemima bavi jedan aspekat ili resor društva, a pokazalo se da nije dobro ni kada se njima bavi više resora koji u svojim nadležnostima i nastojanjima da spreče razvoj zloupotrebe i zavisnosti kod mladih nisu usklađeni, povezani i koordinisani“, zaključuje dr Mitrović.
[1] https://time.com/longform/portugal-drug-use-decriminalization/
[2] “Drugs in Portugal: Did Decriminalization Work?” (April 2009). TIME. Accessed August 24, 2016.
