Video igre su postale nezaobilazan deo života današnje dece i adolescenata, ali sa sobom donose i izazove koji mogu uticati na mentalno zdravlje i razvoj mladih. O tome kako pronaći balans između uživanja u igrama i drugih korisnih aktivnosti razgovarali smo sa dečjim psihoterapeutom, Višnjom Divild Žeželj.
Proces odrastanja zahteva ravnotežu između različitih aktivnosti, a video igre mogu biti deo toga, smatra Višnja Divild Žeželj. „Ključ je postavljanje jasnih granica i vremenskih okvira, što je često izazovno za roditelje, ali vrlo važno. Iako postoje aplikacije za roditeljski nadzor, roditelji bi trebalo da nastoje da decu nauče samokontroli, dobroj organizaciji i toleranciji na frustraciju“, objašnjava ona.
Preporučuje se da deca do 6 godina ne provode više od jednog sata dnevno uz ekran, dok starija deca mogu imati do dva sata dnevno, pod uslovom da to ne ometa školske obaveze i fizičke aktivnosti. „Svakom roditelju preporučuje se da prati svoje dete i prilagodi vreme igranja prema tome kako ono utiče na dete“, dodaje Divild Žeželj.
Rizici prekomerne upotrebe video igara
„Prekomerno igranje može izazvati fizičke probleme kao što su naprezanje očiju, glavobolje i bolove u leđima, ali i mentalne, uključujući stres, anksioznost ili čak simptome depresije“, upozorava Višnja Divild Žeželj.
Ona takođe ističe da nasilne igre mogu dovesti do smanjenja empatije kod dece kao i negativno uticati na njihove socijalne veštine. „Sociološki, deca koja previše igraju video igre često postaju socijalno izolovana i imaju problema u međuljudskim odnosima“, ističe Divild Žeželj.
Najzad, prekomerno igranje može dovesti do zanemarivanja školskih obaveza i loših ocena, dok manjak fizičkih aktivnosti kojie se često povezuje sa preteranim vremenom provedenim ispred ekrana može znatno povećati rizik od gojaznosti.
Okrećući se ka tome kako do zavisnosti dolazi, naša sagovornica objašnjava da do prekomerne upotrebe video igara može doći postepeno i da zavisnost najčešće počinje sa znakovima koji nisu odmah očigledni. Zato Divild Žeželj savetuje roditeljima da obrate pažnju na gubitak kontrole nad vremenom provedenim uz ekran, kao i na zanemarivanje drugih aktivnosti kao što su školski zadaci i fizičke aktivnosti.
„Ako se dete nervira, ljuti ili postaje agresivno kada se ograniči vreme igranja, to je znak da je igranje postalo emocionalno povezano sa njegovim raspoloženjem”, naglašava ona podsećajući roditelje da zavisnost od video igara nije problem koji se rešava preko noći, već je složen proces koji se razvija kroz vreme.
Kada deci možemo uvesti video igre?
Deca mlađa od 3 godine, prema mišljenju Višnje Divild Žeželj, ne bi trebalo da koriste video igre uopšte, jer u tom uzrastu najviše koristi imaju od direktne interakcije sa stvarnim svetom. Za decu uzrasta od 3 do 6 godina, igre mogu biti edukativne, bazirane na učenju brojeva, boja i likova, uz napomenu za roditelje da prate vreme provedeno uz ekran i angažuju se u aktivnostima sa decom.
„Kada je reč o starijoj deci, odnos prema video igrama postaje složeniji. Zato roditelji moraju biti pažljivi u vezi sa vrstama igara koje se nude, jer neki naslovi mogu negativno uticati na psihu deteta“, upozorava Divild Žeželj. Kroz zajedničko igranje, roditelji mogu bolje razumeti svet u kojem se dete nalazi i naučiti ga kritičkom mišljenju i odgovornosti.
Pozitivni aspekti video igara: Da li igre mogu biti korisne?
Iako video igre mogu imati negativne efekte, kada se pravilno koriste, mogu biti edukativne i korisne. „Mnoge igre koje uključuju strategiju i razmišljanje mogu poboljšati kognitivne sposobnosti, kao i socijalne veštine, kroz saradnju u grupama“, objašnjava Divild Žeželj.
Igre koje omogućavaju deci da stvaraju likove i gradove podstiču njihovu kreativnost, dok edukativne igre mogu pomoći deci da uče matematicu, jezik i istoriju na interaktivan i zabavan način.
Međutim, kako bi igre imale pozitivan učinak, potrebno je postaviti granice i kontrolisati sadržaj, dok roditelji treba da budu uključeni u digitalni svet svog deteta.
„Kako bi se izbegao rizik od zavisnosti od video igara, potrebno je da roditelji imaju ključnu ulogu u postavljanju granica i kontroli vremena provedenog uz ekran“, zaključuje Višnja Divild Žeželj.
Video igre mogu biti zabavne i edukativne, ali samo ako se koriste u umerenim količinama, uz odgovoran nadzor roditelja. Pravilnim balansiranjem vremena provedenog uz ekrane i drugih aktivnosti, deca mogu uživati u igrama bez ugrožavanja svog zdravlja i razvoja.
