Ksilazin se poslednjih meseci pojavio kao konzistentan deo neregulisanog snabdevanja lekovima. U okviru rada bavimo se glavnim domenima štete od ksilazina, trenutnim deficitima znanja, kliničkim strategijama i strategijama smanjenja štetnosti za minimiziranje negativnih posledica u okviru javnog zdravlja. Kao interdisciplinarni tim iz cele SAD, udružili smo svoje znanje kako bismo pružili pregled trenutnih i dolazećih konteksta ksilazina.
Pregledana je relevantna literatura, kliničko znanje i protokoli koje je podelilo više kliničara sa relevantnim iskustvima, a stručni autori su dodali kontekst politike i javnog zdravlja.
Opisujemo glavne štetne domene ksilazina – akutno trovanje, produženu sedaciju i rane, zajedno sa anemijom i hiperglikemijom. Sadašnje uspešne prakse za negu rana od ksilazina su detaljne. Razumevanje epidemiologije ksilazina će zahtevati veća ulaganja u proveru i nadzor lekova. Konačno, razmatraju se pristupi saniranju posledica u zajednici, zajedno sa orijentacijom na širu politiku i kontekst javnog zdravlja.
Rešavanje štetnosti ksilazina zahteva interdisciplinarno učešće, ulaganje u strategije smanjenja štetnosti u zajednici i poboljšani nadzor snabdevanja lekovima. Relativno jedinstven kontekst ksilazina zahteva podršku stručnjaka za javno zdravlje, stručnjaka za smanjenje štetnosti, kliničara, istraživača osnovnih nauka, kreatora politika i još brojinih drugih.
Autori: Claire M. Zagorski, Rebecca A. Hosey, Christopher Moraff, Aaron Ferguson, Mary Figgatt, Shoshana Aronowitz, Natalie E. Stahl, Lucas G. Hill, Zoe McElligott & Nabarun Dasgupta
Ceo tekst možete pronaći na linku.
