Pružaoci usluga su godinama pokušavali da smanje štetnost i objektivno poboljšaju zdravstvene i infektivne pokazatelje uzrokovane konzumiranjem ilegalnih droga. Međutim, suočili su se sa određenim razočarenjem. S druge strane, kreatori politike i društvo još uvek treba da se sete napora pružalaca usluga smanjenja štetnosti ili imaju veća i viša očekivanja u tom pogledu. Ovaj članak razmatra usluge i dostignuća smanjenja štetnosti od prošlosti do sadašnjosti. Takođe, govori se o novim metodama smanjenja štetnosti koje su u skladu sa današnjim potrebama globalne zajednice. Danas je potrebna nova misija za smanjenje štetnosti i druge ciljeve, kao što su posredovanje i pitanja ljudskih prava u vezi sa bolestima i zavisnošću. Neosporan uspeh smanjenja štetnosti u suzbijanju i kontroli mnogih infektivnih aspekata doveo je do toga da kreatori politike i pružaoci usluga za smanjenje štetnosti postanu slabi i da im je potrebno pojašnjenje. To je gurnulo smanjenje štetnosti u oreol neizvesnosti. Postoji potreba da se da novi život ovom dinamičnom razmišljanju redefinisanjem smanjenja štetnosti.
Istorijat
Smanjenje štetnosti ima dugu istoriju, ali nije mnogo staro u svom klasičnom obliku, što je prvenstveno od interesa za zdravstvene radnike. Istorija smanjenja štetnosti može se pratiti do 1980-ih godina kada se epidemija virusa humane imunodeficijencije / sindroma stečene imunodeficijencije (HIV/AIDS) brzo širila među injekcionim korisnicima droga (IKD) u brojnim delovima sveta. U to vreme, bili su potrebni održivi lekovi za HIV/AIDS, a brojni pojedinci su umirali od te bolesti. Kao reakcija, aktivisti i zdravstveni radnici počeli su da se zalažu za strategije smanjenja štetnosti kako bi se predvidelo širenje HIV-a među IKD. Strategije smanjenja štetnosti brzo su našle svoj put u zdravstvenim sistemima. Omogućile su terapeutima da objektivno procenjuju merljive statistike o preventivnim i terapijskim aktivnostima kod poremećaja zavisnosti, HIV-a i polno prenosivih bolesti. Kreatori politike su takođe bili impresionirani izuzetnim dostignućima smanjenja štetnosti u to vreme . Vlade i zdravstveni radnici širom sveta moraju da priznaju smanjenje štetnosti na širem planu.
Brojne nacije trenutno imaju nacionalne politike ili pravila za smanjenje štetnosti, a intervencije smanjenja štetnosti su redovno uključene u šire otvorene aktivnosti dobrobiti. Smanjenje štetnosti je dostiglo postavljene ciljeve, ali kreatori politike očekuju dalja dostignuća, što je nametnulo dvostruki pritisak na pružaoce usluga smanjenja štetnosti i izazvalo im izvesnu frustraciju. Čini se da kreiranje politike u oblasti smanjenja štetnosti ima „kobra efekat“ (neželjene negativne posledice kada se ponudi nagrada ili podsticaj za rešavanje problema, prim. prev.)
Kobra efekat na politike bolesti zavisnosti
Kobra efekat može biti čudo koje se dešava kada predloženi pravac delovanja na problem na kraju učini problem komplikovanijim. Kobra efekat može se pojaviti u različitim okruženjima, kao što su pitanja vezana za novac, administrativna i društvena pitanja. To se može desiti kada pristup ili metodologija uređena za razumevanje problema ima neželjene posledice, pogoršavajući problem. Kobra efekat služi kao opomena za kreatore politike da pažljivo razmotre potencijalne neželjene posledice bilo kog predloženog pravca delovanja za probleme. Nalazimo se u periodu istorije gde su neophodni novi pristupi u oblasti smanjenja štetnosti. U ovom prelaznom periodu sa klasičnog oblika smanjenja štetnosti na njegov novi oblik, kreatori politike se mogu suočiti sa kobra efektom, a sva dostignuća smanjenja štetnosti su pogođena ili uništena.
Danas je potrebno sistemsko razmišljanje
Sistemsko razmišljanje može biti kritično u prepoznavanju neiskorišćenih ciljeva za nastojanja da se smanji šteta. Uključuje razumevanje složenih međusobnih odnosa i ulaznih krugova unutar sistema i kako oni doprinose ponašanju sistema. Ovaj pristup može pomoći da se prepoznaju osnovni uzroci problema i da se naprave ubedljiviji pravci delovanja. U smislu smanjenja štetnosti, sistemsko razmišljanje može pomoći u prepoznavanju suštinskih komponenti koje doprinose šteti u vezi sa drogom i pronalaženju neiskorišćenih ciljeva za nastojanja smanjenja štetnosti. Umesto da se koncentriše samo na obezbeđivanje sterilnih igala i špriceva za kontrolu širenja bolesti, sistemsko razmišljanje može pomoći u identifikaciji drugih faktora koji doprinose šteti povezanim sa drogom, kao što su očaj, društvena podela i problemi mentalnog prosperiteta. Vodeći računa o ovim glavnim faktorima, nastojanja za smanjenje štetnosti mogu biti plodonosnija u smanjenju štetnosti od droge.
Štaviše, sistemsko razmišljanje može pomoći u određivanju potencijalnih neželjenih ishoda napora za smanjenje štetnosti. Na primer, davanje sterilnih igala i špriceva može smanjiti širenje bolesti. Međutim, ako pacijent smatra program zamene špriceva i igala kao podsticaj, to će podstaći pacijenta da drogu koristi još više. Razumevanjem međuodnosa i krugova povratnih informacija u sistemu, napori za smanjenje štetnosti mogu se postaviti tako da se umanjuju neželjene posledice i maksimiziraju pozitivni rezultati.
Sve u svemu, sistemsko razmišljanje može pomoći u prepoznavanju novih ciljeva za napore za smanjenje štetnosti i osigurati da napori za smanjenje štetnosti budu ubedljivi i razboriti na duži rok. Uzimajući inkluzivni pristup smanjenju štetnosti, sistemsko razmišljanje može pomoći da se pozabave osnovnim komponentama koje doprinose šteti u vezi sa drogom i da se razvije prosperitet i blagostanje pojedinaca koji koriste droge i zajednice.
Novi ciljevi za smanjenje štetnosti
Ljudska prava i posredovanje su neiskorišćeni ciljevi koji se mogu uključiti u napore za smanjenje štetnosti. Ljudska prava podrazumevaju elementarna prava i prilagodljivosti koja pripadaju svim pojedincima, bez obzira na njihovu rasu, pravo na život, prosperitet i nediskriminaciju. Posredovanje insinuira strategiju rešavanja sukoba ili prepirki između strana preko nepristrasne treće strane. U smanjenju štetnosti, unapređenje ljudskih prava može pomoći da se osigura da ljudi koji koriste drogu ne budu podložni podeli, nasilju ili drugom pogrešnom ophođenju. Programi smanjenja štetnosti, pošto treba da obrate pažnju na pacijente (korisnike droga), takođe treba da podrže organizacije i pružaoce usluga ovim pacijentima i na neki način obezbede pravni imunitet za pružaoce usluga smanjenja štetnosti. Intervencija takođe može da igra ulogu u nastojanjima da se smanji šteta tako što se suprotstavlja rešavanju sukoba ili prepirki između pojedinaca koji koriste droge i zajednice. Postoji sukob između ljudi koji koriste drogu i susednih stanara, a posrednička akcija može pomoći da se podstakne razgovor i pronađe način delovanja koji je pohvalan za obe strane. Ovo će biti korisno za smanjenje rizika od povrede pojedinaca koji koriste droge i za razvoj mirnije i usklađenije zajednice.
Zaključci
Kao zaključak, učvršćivanje ljudskih prava i zalaganje u nastojanjima za smanjenje štetnosti može pomoći u rešavanju bitnih faktora koji doprinose šteti vezanoj za droge i razvoju sveobuhvatnijeg i pravednijeg pristupa smanjenju štetnosti. Napretkom ljudskih prava i upotrebom intervencija za rešavanje sukoba, nastojanja za smanjenje štetnosti mogu biti efikasnija u napretku prosperiteta i blagostanja pojedinaca koji koriste drogu i društva.
Fokus smanjenja štetnosti na osnovnim pravima pacijenata i posredovanje može biti efikasan u identifikaciji pacijenata sa ovim poremećajima i uvođenju novog pristupa u pružanju usluga njima. Smanjenje štetnosti je misao kojoj je potrebna dinamika i evolucija. Ako se naše razmišljanje o smanjenju štetnosti ne razvija, mi ćemo zaostati za virtuelnom civilizacijom, a sva dostignuća smanjenja štetnosti brzo će biti izgubljena.
Autori: Shahram Naderi, Nader Charkhgard, Peyman Rad, Sara Jafari i Saman Niknejad
