Zavisnost od psihoaktivnih supstanci je sve ozbiljniji problem među današnjim adolescentima, a prepoznavanje ranih znakova zavisnosti od ključne je važnosti za pravovremeno reagovanje i prevenciju ozbiljnijih posledica. Roditelji se često suočavaju sa izazovima kada je reč o prepoznavanju simptoma zavisnosti, posebno zato što su mnogi od njih slični tipičnim adolescentnim promenama u ponašanju.
O tome kako prepoznati rane znake upozorenja razgovarali smo sa dr Katarinom Crnić, psihijatrom iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
„Da bi se razvila zavisnost od psihoaktivnih supstanci, zloupotreba supstanci mora trajati neko vreme i biti učestala. Fizički znaci upozorenja uključuju promene u širini zenica, suve oči i pojačane očne kapilare kao i preznojavanje, drhtanje ruku ili celog tela“, objašnjava dr Crnić.
„Psihički simptomi obuhvataju napetost, razdražljivost, impulsivno ponašanje, povlačenje iz porodične dinamike, smanjenu komunikaciju sa roditeljima, ali i preteranu druželjubivost prema određenoj grupi prijatelja. Zavisnost takođe može dovesti do smanjenja koncentracije, popuštanja u učenju, nesanice ili preteranog spavanje, kao i drastične promene u apetitu“, upozorava naša savovornica.
Sa socijalnog aspekta, znakovi mogu biti iznenadna pojava novih prijatelja koje roditelji ne poznaju, nova interesovanja koja nisu povezana sa prethodnim aktivnostima deteta, prestanak druženja sa starim prijateljima bez objašnjenja ili druga vrsta ponašanja koje odudara od uobičajenog. Svaka od ovih promena predstavlja razlog za zabrinutost i motivaciju za dalje istraživanje i reakciju roditelja.
Razgovor kao lek i preventiva
„Otvoreni razgovor i intenzivnija zainteresovanost za aktivnosti deteta mogu pomoći u otkrivanju problema. Baš zato je potrebno provesti više vremena zajedno – organizovati zajednička druženja, izlazak u prirodu, filmove i serije koje dete voli. Ograničavanje izlazaka ili dozvoljavanje izlazaka samo sa proverenim prijateljima može doprineti prevenciji. Uvođenje kućnih druženja i upoznavanje sa prijateljima deteta može biti korisno za izgradnju mreže podrške i lakše rešavanje problema ukoliko on postane očigledan“, savetuje naša sagovornica
Ako je u okolini prisutan adolescent sa problemom zavisnosti, razgovor sa vlastitim detetom postaje izuzetno važan. Ovaj razgovor ne samo da pruža priliku za upoznavanje detetovih stavova o upotrebi supstanci, već je i prilika za edukaciju o posledicama koje one mogu izazvati. Takođe, roditelji mogu da saznaju koliko su njihova deca informisana o ovom problemu i da li su bili u kontaktu sa supstancama. Takav razgovor pomaže i da se detetov stav o ovoj temi razjasni, a porodici omogućava da reaguje pravovremeno.
Kome i kada se obratiti?
Ukoliko roditelji nisu sigurni u prirodu problema, dr Crnić savetuje obraćanje školskoj psihološkoj službi koja može pomoći u razlučivanju adolescentnih problema od eventualnih problema sa supstancama. Ako postoje jasni dokazi o zloupotrebi supstanci, kao što su tragovi u urinu ili pronađeni pribori za upotrebu, neophodno je obratiti se stručnim ustanovama kao što su Institut za mentalno zdravlje ili Specijalna bolnica za zavisnosti.
Zašto se moramo da reagujemo na vreme?
Jedan od razloga zašto roditelji i adolescenti često kasno prepoznaju problem je sličnost simptoma zavisnosti sa tipičnim adolescentnim fazama, kao što su promene u ponašanju, povlačenje, i traženje samostalnosti. Nedovoljna bliskost sa decom, poteškoće u komunikaciji i zanemarivanje signala mogu udaljiti roditelje od stvarnog problema. Takođe, neki roditelji pogrešno pripisuju promene u ponašanju ličnostima svojih adolescenata, umanjujući ozbiljnost situacije.
„Zavisnost je problem koji se ne razvija preko noći, ali je veoma važno da roditelji prepoznaju rane znakove i na vreme reaguju. Pravovremeno prepoznavanje i odgovarajuća reakcija mogu značajno doprineti prevenciji ozbiljnih problema i pomoći adolescentima da prevaziđu izazove koje donosi upotreba psihoaktivnih supstanci“, zaključuje naša sagovornica.
