Čitanje se dugo smatralo kao jedna od glavnih osnova učenja, zabave i mentalne stimulacije. Međutim, uspon tehnologije donosi sa sobom novine poput televizije, video igara i interneta, koji nude novu vrstu iskustva, često na uštrb vremena za čitanje. Ova promena izaziva zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na kognitivni razvoj, posebno tokom kritičnih perioda kao što je rana adolescencija, kada interakcije sa okruženjem oblikuju funkciju mozga i ponašanje.
Kako deca sve više posvećuju svoje slobodno vreme novim medijima, razumevanje potencijalnih posledica ovog trenda postaje sve značajnije. Pad čitanja može dovesti do implikacija ne samo na razvoj pojedinca, već i na društvo u celini.
Brojne studije su pokazale da čitanje ima duboke prednosti za strukturni i funkcionalni razvoj mozga. Pojedinci koji više čitaju imaju veći volumen mozga u nekoliko regiona i jače veze bele materije u poređenju sa pojedincima koji ne čitaju. Pored toga, pojedinci koji čitaju pokazuju poboljšanu funkcionalnu aktivnost u različitim regionima mozga tokom zadataka vezanih specifično za jezik, ali i opštih kognitivnih zadataka.
Nedavna studija naglašava uticaj čitalačkih navika dece na njihovo kognitivno ponašanje i zdravlje mozga. Nasuprot tome, efekti upotrebe ekrana na razvoj deteta ostaju nejasni. Većina istraživanja sugeriše da je produženo vreme ispred ekrana povezano sa negativnim ishodima u strukturi mozga, funkciji, ukupnim kognitivnim sposobnostima i ponašanju. Međutim, neke studije ukazuju na potencijalne koristi od video igara koje poboljšavaju veštine čitanja kod dece sa disleksijom i poboljšavaju kognitivne performanse kod dece u tipičnom razvoju.
Jedan od predloženih mehanizama za štetne efekte korišćenja ekrana je efekat zamene, po kome se produženo vreme ispred ekrana takmiči sa drugim aktivnostima u toku slobodnog vreme deteta, što potencijalno dovodi do smanjenog angažovanja u korisnim aktivnostima kao što su vežbanje i čitanje. Nalazi istraživanja o ovoj hipotezi su pomešani; dok neke studije izveštavaju o umerenoj inverznoj vezi između vremena ispred ekrana i drugih aktivnosti, druge pokazuju nedosledne rezultate.
Ključni deo koji nedostaje u ovim opservacionim studijama je da su uglavnom ustanovljene veze između vremena korišćenja ekrana i određenih ishoda, ali ne i uzročnog efekta korišćenja ekrana na razvoj mozga, što otežava otkrivanje složenih odnosa između ovih varijabli, npr. korišćenje ekrana je izazvalo mentalne probleme ili obrnuto, a moguće i da je moglo doći do međusobne interakcije.
U okviru ove studije istraživana je uzročna veza između upotrebe ekrana i navika čitanja na kognitivne sposobnosti, ponašanje i strukturu mozga kod mladih adolescenata. Studija je obuhvatila približno 12.000 učesnika starosti između 9 i 13 godina.
No osnovu rezultata studije identifikovane su veze između specifičnih aktivnosti korišćenja ekrana (npr. TV, video igre) i nekoliko problema u ponašanju, kao što su povlačenje/depresija, društveni problemi, problemi sa pažnjom i ponašanje kršenja pravila. Zanimljivo je da nije pronađena dosledna i značajna veza između vremena čitanja i bilo kog od ovih problema u ponašanju, što sugeriše da je na probleme u ponašanju prvenstveno uticala upotreba ekrana u odnosu na čitanje. Što se tiče uzročno-posledičnih veza, analize su otkrile negativan uzročni efekat između upotrebe videa na povučene/depresivne simptome, kao i društvene probleme. Provođenje vremena ispred ekrana može uticati na depresiju i zato što dovodi do smanjene fizičke aktivnosti, vremena spavanja i društvenih interakcije u stvarnom svetu. Nasilne scene u okviru TV ili video sadržaja mogu, takođe, doprineti nastanku društvenih problema kod adolescenata.
Rezultati studije dodatno su pokazali da drugi problemi u ponašanju, kao što su problemi sa pažnjom, kršenja pravila i agresivno ponašanje, mogu biti uzroci, a ne posledice korišćenja ekrana, što ukazuje na složenu interakciju između kognitivnog ponašanja i korišćenja ekrana. Stoga, je još uvek potreban oprez u vezi sa korišćenjem ekrana kod dece, bitno je ne precenjivati negativne efekte i razmotriti složenu interakciju između korišćenja ekrana i problema u ponašanju.
Sumarno svi nalazi naglašavaju potrebu da se prati upotreba novih medija i njihov uticaj na navike dece. Proaktivne mere su neophodne za promovisanje zdravog razvoja mladih umova u digitalnom dobu.
Celu studiju možete pročitati na linku.
