“Pre trideset godina menopauza je bila samo poglavlje u knjizi gde je stajala definicija da je menopauza poslednja menstruacija u životu žene. Učilo se o hormonskim promenama i prihvatalo kao logičan kraj reproduktivnog perioda. Brinuli smo o odlivima koji se javljaju u tom periodu i povećanom riziku za tumore. Od starijih generacija niko se ne seća da su mame ili bake posebno pridavale značaja tom periodu,” objašnjava ginekolog Mima Fazlagić.
Menopauza je trajni prekid menstrualnog ciklusa. Prirodno je uzrokovana gubitkom funkcije jajnika, a može nastati i usled medicinskih intervencija kao što je uklanjanje jajnika (jatrogena menopauza). Menopauza može izazvati simptome koji mogu trajati mesecima ili godinama, a koji se razlikuju od žene do žene. Ti simptomi mogu varirati od nepravilnih menstruacija, noćnog znojenja i valunga, problema sa spavanjem i/ili raspoloženjem, osećaja jeze, dobijanja na težini, promena kose ili kože, do suvoće vagine i gubitka punoće grudi.
Perimenopauza predstavlja period tokom kog se pojavljuju pomenuti simptomi. Žene najčepšće tokom ovog perioda mogu iskusiti nalete vrućine, promene raspoloženja, anksioznost, depresiju, genitalne, seksualne i mišićno-skeletne probleme. Obvaj period može biti iznenađujuć za mnoge žene, a može početi bilo kada posle 35. godine. Kod nekih žena, simptomi menopauze mogu se prirodno smanjiti tokom vremena, dok sa druge strane neke žene mogu i godinama da pate od nalete vrućine. Isto tako, promena oblika tela i suvoća vagine su gotovo neizbežni simptomi. Iskustvo svake žene će biti drugačije. “Ono što je sasvim sigurno jeste da svaka žena različito ulazi u klimaks i da je zaista potreban individualni pristup i da jedna terapija nije primenljiva za sve”, napominje dr Fazlagić.
Menopauza ne podrazumeva samo fizičke simptome i promene, iako se o njima najčešće govori. Neki od simptoma su nagle promene raspoloženja, bes, zaboravnost, nesanica, nervoza, anksioznost i depresija. Istraživanje komiteta za žene i ravnopravnost u vezi sa menopauzom na poslu sprovedeno je prošle godine na uzorku od 2.000 žena. Pokazalo je da je 75% žena prijavilo probleme sa pamćenjem ili koncentracijom, a 69% je izjavilo da se oseća anksiozno ili depresivno – ne nužno na kliničkom nivou, ali dovoljno često da se smanji koncentracija i samopouzdanje na poslu. A u ređim slučajevima, te promene raspoloženja mogu biti ekstremne. Ipak, mentalno zdravlje u menopauzi i dalje je iznenađujuće slabo istraženo, posebno jer je u životu žena to period različitih drugih promena – ovo su emocionalno turbulentne godine odlaska dece od kuće, razboljevanja starijih roditelja, razvoda i promena na poslu, a sve pomenuto može otežati razdvajanje uzroka od posledice.
Istraživanje koje je sproveo Chartered Institute for Personal and Development (CIPD) otkrilo je da su tri od pet žena u menopauzi – obično starosti između 45 i 55 godina – bile negativno pogođene na poslu i da je skoro 900.000 žena u Ujedinjenom Kraljevstvu napustilo posao u nedefinisanom periodu vremena zbog simptoma menopauze. To bi moglo značiti da žene napuštaju posao „na vrhuncu svog iskustva“. U toj zemlji se radi na donošenju dodatnih zakona koji bi od poslodavaca zahtevali da uspostave politiku menopauze na radnom mestu kako bi zaštitili žene koje prolaze kroz menopauzu od diskriminacije na poslu.
Menopauza nije bolest već prirodna životna tranzicija. Iako zamena hormona može poboljšati mnoge simptome menopauze, mnoge žene odlučuju da izbegavaju lekove. Zapravo, hormonske terapije ne savetuju se ženama kojima je dijagnostikovan rak dojke ili drugi hormonski osetljivi karcinom, koje imaju istoriju poremećaja zgušnjavanja krvi i krvnih ugrušaka i koje imaju više od 60 godina. Srećom, postoje brojne nehormonske opcije za lečenje mnogih simptoma menopauze.
“Časopis Lancet koji je jedan od najcenjenijih medicinskih časopisa objavio je rezultate ispitivanja o hormonskoj terapiji. Ispitali su uzorak od milion žena i došli do zaključka da je uzimanje hormonske terapije u periodu premenopauze i menopauze podiglo rizik za karcinom dojke u poznim godinama za 3%. Za nekoga taj procenat je zanemarljiv u odnosu na beneficije koje ima od hormonske terapije, ali dobro je znati i moramo o tome obavestiti i pacijenta,” kaže dr Fazlagić.
U susret menopauzi i promenama koje ona donosi, savetuje se promena životnog stila – usvajanje novih navika koji će pomoći u ublažavanju simptoma. To najpre podrazumeva prestanak pušenja, smanjenu konzumaciju alkohola, održavanje telesne težine na zdravom nivou, ishranu zdravu za srce i unos dovoljne količine kalcijuma i vitamina D svaki dan.
Dobro je usvojiti i navike koje mogu ublažiti promene raspoloženja, anksioznost i nervozu. Preporučuje se puno odmaranja, redovne fizičke aktivnosti, uvođenje opuštajućih aktivnosti i kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT). Ono što takođe može da pomogne sui razgovori sa drugim ženama koje prolaze kroz istu stvar u krugu porodice, prijatelja ili kolega.
- Hrana bogata kalcijumom i vitaminom D
Hormonske promene tokom menopauze i post-menopauze mogu dovesti do slabljenja kostiju, povećavajući rizik od osteoporoze. Kalcijum i vitamin D su povezani sa dobrim zdravljem kostiju, tako da je važno unositi ih u dovoljnoj količini. Namirnice bogate kalcijumom su: mlečni proizvodi (jogurt, mleko i sir), zeleno, lisnato povrće (kelj, zelje i spanać), ali ga u izobilju ima i u tofuu, pasulju, sardinama i drugoj hrani.
- Održavanje umerene telesne težine
Uobičajeno je dobiti na težini tokom menopauze. Ovo može biti zbog kombinacije promene hormona, starenja, načina života i genetike. Osim što može uticati na simptome menopauze, višak telesne masti, posebno oko struka, povećava rizik od razvoja bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes.
- Zdrava ishrana
Voće i povrće ima malo kalorija i može pomoći da se osećate sito, tako da je odlično za gubitak težine i održavanje težine. Ono takođe može pomoći u prevenciji brojnih bolesti, uključujući bolesti srca. Određena hrana može izazvati talase vrućine, noćno znojenje i promene raspoloženja – kofein, alkohol i hrana koja je slatka ili začinjena. Posebno treba izbegavati noćne obroke. Od pomoći može da bude i vođenje dnevnika – ako smatrate da određena hrana izaziva simptome menopauze, pokušajte da smanjite unos ili je potpuno izbegavajte.
Od koristi mogu biti i namirnice bogate fitoestrogenima – biljnim jedinjenjima koja mogu oponašati efekte estrogena u telu. One pomažu u balansiranju hormona. Smatra se da je visok unos fitoestrogena u azijskim zemljama kao što je Japan razlog zašto ljudi u menopauzi na ovim mestima retko doživljavaju valunge. Te namirnice su, na primer, soja i proizvodi od soje, tofu, laneno seme (mleveno ili ulje), seme susama i pasulj.
Takođe, obroke ne treba preskakati. Neredovna ishrana može pogoršati određene simptome menopauze i otežati upravljanje težinom.
Konzumacija hrane bogate proteinima tokom dana može pomoći u sprečavanju gubitka čiste mišićne mase koji se javlja sa godinama. Osim što pomažu u sprečavanju gubitka mišića, dijete sa visokim sadržajem proteina mogu pomoći u gubitku težine jer povećavaju sitost i povećavaju broj sagorelih kalorija.
Idealno je smanjiti unos rafinisanog šećera i prerađene hrane. Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima i šećerom može izazvati snažne poraste i padove šećera u krvi, čineći da se osećate umorno i razdražljivo. Ovo može pogoršati fizičke i mentalne simptome menopauze. Jedna studija čak otkriva da ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima može povećati rizik od depresije kod žena u postmenopauzi.
- Redovno vežbanje
Neke studije pokazuju da ishrana uzrokuje 84% smanjenje problematičnih simptoma menopauze—bez lekova. Trenutno nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili da li je vežba efikasna za lečenje valunga i noćnog znojenja. Međutim, postoje dokazi koji podržavaju druge prednosti redovnog vežbanja, a one uključuju poboljšanu energiju i metabolizam, zdravije zglobove i kosti, smanjenje stresa i bolji san.
- Unos vode
Tokom menopauze, verovatno usled smanjenja nivoa estrogena, suvoća je često problem. Voda ubrzava metabolizam i može smanjiti nadimanje koje može da se javi zbog hormonskih promena. Pijenje 8 do 12 čaša vode dnevno može pomoći kod ovog simptoma.
- (Isprekidani) post
Niz fizioloških reakcija izazvanih postom pozitivno utiče na crevne bakterije i hormone koji su odgovorni za upravljanje insulinom i glukozom u telu. Optimizacija funkcije insulina pomaže da nivo šećera u krvi bude u zdravom i normalnom opsegu – štiteći od nezdravih skokova i padova šećera (što može izazvati umor, zaboravnost i slabiju koncentraciju) i potencijalno od razvoja dijabetesa tipa 2. Ovo je važno tokom perimenopauze i menopauze jer hormonske fluktuacije u ovom trenutku mogu izazvati promene u metabolizmu uključujući potencijalnu insulinsku rezistenciju, što znači potencijalne probleme sa obradom šećera i rafinisanih ugljenih hidrata. Moderni saveti pominju dodatke poput crnog kohoša, vitamina E, redovno vežbanje joge, vežbe disanja i slično, jer mogu pomoći u kontroli simptoma menopauze, ali je važno napomenuti da su istraživanja njihove efikasnosti još uvek u toku. Takođe, treba imati na umu da pojedini dijetetski ili biljni suplementi mogu imati neželjene efekte ili interakcije jedni sa drugima ili sa drugim lekovima, pa je idealno konsultovati se sa lekarom pre njihovog odabira i upotrebe.
