Odrastanje za decu znači upoznavanje novih pojmova, ideja i iskustava, ali i manje vremena provedenog u ušuškanom roditeljskom okruženju.
Iako je nemoguće idealno ih pripremiti za svet odraslih, ono što možemo da uradimo kao roditelji jeste da sa decom otvoreno razgovaramo o situacijama i pojavama koje primećuju oko sebe, pa i onim koje su za naše roditelje možda bile tabu.
Stručnjaci savetuju da su otvorenost i povezanost ključne stavke za svaki odnos, a posebno za odnos roditelj-dete.
„Deca se sa zavisnošću često susretnu već u predškolskom periodu i zato nije prerano da se sa njima već tada započne razgovor o ovoj temi. Kada sam radila u obdaništu, sećam se situacije kada su deca u dvorištu pronašla špric i predala ga svojoj vaspitačici čime se otvorio razgovor o zavisnostima. Isto tako bih preporučila i roditeljima da, kada dođe do ovakve situacije, sa decom razgovaraju otvoreno, ali na adekvatan način“, ističe naša sagovornica, psiholog Žana Pavlović, za portal Bolje navike.
„Decu ne treba uplašiti. Sa njima je potrebno razgovarati otvoreno, koristiti informacije uobičajene za njihov uzrast i povući paralelu sa stvarima koje vide u svakodnevnom životu, kao što je na primer prekomerna upotreba interneta“, dodaje ona.
Osim toga što je potrebno da razgovor bude prilagođen uzrastu u kojem se dete nalazi, neophodno je izabrati adekvatnu priliku da se ovaj razgovor započne, kao i govoriti o posledicama. Pojedini stručnjaci ističu da je važno da komunikacija bude dvosmerna, odnosno da i roditelji otvoreno govore o sebi i svojim iskustvima.
„Deca će najverovatnije pokazati interesovanje za naša iskustva tek u tinejdžerskoj dobi. U ovom periodu, jedan iskren odgovor roditelja može pojačati osećaj poverenja i podstaknuti dete da otvoreno podeli svoja iskustva ili nedoumice“, naglašava Pavlović.
Najvažnija poruka koju možemo da pošaljemo detetu je da smo uvek tu za njega. Moderno doba donelo je sa sobom i nove pristupe roditeljstvu, a ono što je posebno pozitivno danas je da su roditelji spremni da govore o temama koje interesuju decu, da tabu teme gotovo ne postoje, ali i da su deci korisne informacije znatno dostupnije.
„Neke od zavisnosti o kojima se danas govori ranije nisu ni postojale. Na primer, prošlogodišnje istraživanje je pokazalo da je reč godine bila „truljenje mozga“, pojam koji nastaje prekomernom upotrebom tehnologije i u nekim slučajevima se može povezati sa zavisnošću od interneta“, ističe Žana i savetuje da, ukoliko nam deca postave pitanje na koje nemamo odgovor, otvoreno priznamo da se i mi prvi put suočavamo sa ovim iskustvom i krenemo u zajedničku potragu za odgovorima.
„Svi smo čuli staru izreku koja ističe da sve počinje iz porodice. Dok su deca mala, predodređena su da mnogo toga čuju od roditelja i veruju njihovom mišljenju, ali tokom adolescencije, kult roditelja najčešće pada. Zbog toga je važno stvoriti odnos poverenja, kako u adolescenciji ne bi došlo do problema. Ukoliko pristup roditelja ili nastavnika u školi plaši decu ili sakriva bitne informacije, veća je šansa da će dete pokušati da isproba baš ono što mu branimo“, zaključuje naša sagovornica.
Najvažniji roditeljski zadatak je da se postaramo da nam deca budu što bezbednija, a otvoren razgovor je put ka tome, posebno onda kada naša deca prestanu da provode većinu vremena uz nas.
