Bolesti zavisnosti predstavljaju kompleksna oboljenja, koja ostavljaju brojne posledice na celokupno fizičko i psihičko zdravlje pojedinca.
Ukoliko bismo ih posmatrali u celini, najviše negativnih posledica na naše zdravlje ostavljaju baš psiho-aktivne supstance. Njihova konzumacija trajno oštećuje pre svega nervni sistem, potom srce i krvne sudove, bubrege, digestivni trakt, ali i kožu i kosu.
„S obzirom na činjenicu da dugotrajnom upotrebom psihoaktivnih supstanci dolazi do narušavanja rada brojnih organa, često je u njihovom lečenju neophodan multidisciplinarni lekarski pristup“, ističe dr Jelena Popović, specijalista psihijatrije i psihoterapeut iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
„Za naš nervni sistem posebno su štetni heroin, kokain, amfetamin i sintetičke droge. Njihovom upotrebom dolazi do strukturalnih i funkcionalnih promena u mozgu, a kao psihičke tegobe javljaju se anksioznost, depresija, razdražljivost, halucinacije, paranoične ideje, pa čak i suicidne misli. Vrlo često se primeti i poremećaj pažnje, koncentracije ili pamćenja kao i impulsivno ponašanje”, objašnjava naša sagovornica.
Uz to, ona dodaje da se usled zloupotrebe ovih supstanci mogu javiti i povišen krvni pritisak, aritmije, a kao posledica dugotrajne zavisnosti, čak i srčani udar.
„Kada je reč o intravenskim zavisnicima, neretko susrećemo i virusni hepatitis, dok marihuana šteti našim plućima, digestivnom traktu i želucu. Bubrezi stradaju usled toksina, dehidratacije, povišenog pritiska ili učestalih infekcija, a primećuje se i ubrzano starenje kože i opšte fizičko propadanje. Zato se često čini da naši pacijenti deluju starije nego sto zapravo jesu”, zaključuje dr Popović.
Bolesti zavisnosti danas su u porastu, a pored psiho-aktivnih supstanci, sve češće susrećemo se i sa zavisnošću od kocke, elektronskih uređaja, interneta i drugih izazova. Zato je važno da se o njima, i njihovim posledicama, govori svakodnevno i otvoreno kako bi se sprečila zloupotreba i sprovela adekvatna prevencija.
