Prema novom istraživanju koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Britanska Kolumbija i lokalne dečije bolnice, određeni broj alergija iz detinjstva može poticati od problema sa bakterijama koje žive u našem crevnom sistemu.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Communications, identifikuje karakteristike crevnog mikrobioma i uticaje iz ranog života koji su povezani s razvojem četiri veoma uobičajene alergije kod dece — ekcema, astme, alergije na hranu i/ili alergije na polen. Ovi nalazi mogli bi dovesti do metoda predviđanja da li će dete razviti alergije i potencijalno načina da se spreči njihov razvoj. „Sve više i više dece i porodica traži pomoć na odeljenju za hitnu pomoć zbog alergija,“ kaže dr Stuart Turvey, profesor i istraživač na odeljenju za pedijatriju na UBC-u „Stotine miliona dece širom sveta pati od alergija, uključujući jedno od troje dece u Kanadi, i važno je razumeti zašto se to dešava i kako se može sprečiti.“
Studija je jedna od prvih koja istovremeno ispituje četiri različite alergije kod dece. Iako ove alergijske bolesti imaju jedinstvene simptome, ekipa istraživača je bila zainteresovana da li bi mogle imati zajedničko poreklo.
Svaka od ovih alergija ima različitu dijagnozu, sa svojom listom simptoma, pa ih većina istraživača proučava pojedinačno, ali kada se pogleda šta se dešava na ćelijskom nivou, zapravo imaju mnogo toga zajedničkog. Za studiju su istraživači analizirali kliničku sliku od 1.115 dece koja su praćena od rođenja do pete godine. Otprilike polovina dece (523) nije imala dokaze o alergijama u bilo kojem trenutku, dok je više od polovine (592) bilo dijagnostikovano sa jednim ili više alergijskih poremećaja od strane stručnog lekara. Istraživači su procenjivali mikrobiome u crevima dece na osnovu uzoraka stolice prikupljenih tokom kliničkih pregleda.
Rezultati su otkrili povezanost stanja mikroorganizama u crevima sa razvojem bilo koje od četiri alergije do pete godine. Ono što se najverovatnije dešava je da kod neuravnoteženog crevnog mikrobioma, dolazi do oštećenja crevne sluznice i povećane inflamatorne reakcije unutar creva.
Naša tela uglavnom tolerišu milione bakterija koje žive u našim crevima jer one čine mnogo dobrih stvari za naše zdravlje. Neki od načina kako se to postiže su održavanje snažne barijere između njih i naših imunih ćelija i ograničavanje inflamatornih signala koji bi „pozvali“ te imune ćelije u akciju. Kod beba koje su kasnije razvile alergiju otkriven je zajednički poremećaj u ovim mehanizmima. Mnogi faktori mogu uticati na crevnu floru beba, uključujući ishranu, način rođenja, mesto gde živimo i izloženost antibioticima. Na primer, antibiotici mogu eliminisati osetljive bakterije, dok dojenje obično obnavlja i pruža neophodnu hranu za bakterije u crevima bebe.
„Iz ovih podataka možemo videti da faktori kao što je korišćenje antibiotika u prvoj godini života imaju veću verovatnoću da rezultiraju kasnijim alergijskim poremećajima, dok je dojenje u prvih šest meseci deluje zaštitno. Ovo je bilo univerzalno za sve alergijske poremećaje koje smo proučavali.“ kaže dr Turvey. Sada se istraživači nadaju da će iskoristiti ove nalaze za formiranje tretmana koji ispravljaju neuravnotežen crevni mikrobiom i potencijalno sprečavaju razvoj alergija.
