Iako je pušenje poznato još iz antičkih vremena, a danas se smatra najčešće zloupotrebljavanom psihoaktivnom supstancom jer duvanski dim sadrži više od 200 toksičnih supstanci, od kojih preko 70 izaziva maligna oboljenja[1], milioni ljudi širom sveta baš u ovom trenutku pale svoju cigaretu.
„Ne ubija nikotin, ubija sebe čovek koji preteruje u bilo čemu. Naravno cigarete jesu štetne, nikotin dokazano prouzrokuje malignitet, iako se ta činjenica prikrivala godinama”, ističe Milan Damjanac, sertifikovani konstruktivistički i egzistencijalistički psihoterapeut.
Štеtnе pоslеdicе konzumiranja cigareta оdrаžаvајu sе nа ljudе svih uzrаstа i niкаdа niје каsnо zа prеstаnак pušеnjа. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” u rокu оd 5 dо 15 gоdinа nакоn prеstаnка pušеnjа riziк оd mоždаnоg udаrа smаnjuје sе nа nivо riziка којi imајu nеpušаči, а znаčајnо sе smаnjuје i riziк оbоlеvаnjа оd rака plućа.
Ipak, naš sagovornik skreće pažnju na širu sliku. „Statistički gledano ne ostaje najveći broj ljudi zavistan od nikotina, dakle nije reč o fizičkoj zavisnosti, već je reč o psihičkoj zavisnosti. Generalno govoreći reč je o tome da su pasionirani pušači navikli da imaju nešto svoje, vreme za sebe.”
Pоdаci Istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје iz 2019. gоdinе pокаzаli su dа u nаšој zеmlji duvаn i duvаnsке prоizvоdе коristi 31,9% stаnоvniка stаrоsti 15 gоdinа i višе.
Milan smatra da se danas globalno promovišu nezdravi oblici života sa ciljem zarade.
„Ključna stvar za roditelje je kako decu zaštiti od tog uticaja budući da je pušenje postala jedna vrsta statusnog simbola odnosno vrednovan je u određenom socijalnom kontekstu, među vršnjacima na kraju osnovne i tokom srednje škole. Zavisnost od pušenja je zapravo zavisnost od socijalnog statusa, barem u tom uzrastu kada se počinje. Kasnije se pušenje održava kao jedan od načina smirenja. Dakle, kod adolescenata je to priča o slobodi i statusu. Ako tako posmatramo stvari sloboda i status im daju autonomiju u odnosu na roditelje, tako da se mora otvoreno razgovarati sa decom. Potrebno im je predstaviti opasnosti, ali ne i praviti bauk i zabraniti im preterano isprobavanje novih stvari, jer to je najbolja prevencija. Većina nas je probala pušenje, ali nismo ostali pušači. Druga važna stvar je biti u nekoj meri prijatelj sa detetom, a ne samo autoritet.”
Naš sagovornik pojašnjava da su deci danas cigarete lako dostupne, kao i kladionice i osim što osuđuje njihovu dostupnost pojašnjava da adolescenti kroz pušenje stiču osećaj samostalnosti u odnosu na roditelje, ali i osećaj otpora i inata.
„Ukoliko dete ima dobar odnos sa roditeljima i podstiče se njegova samostalnost, daje mu se sloboda uz poznavanje granica, dete neće preterivati. Mislim da je jako važno naučiti dete i da suština života nije uklopiti se u sve.”
Danas postoje različiti program odvikavanja od pušenja i ono što moramo razumeti jeste zbog čega ljudi ostaju pušači.
„Kao i svaka zavisnost, bilo da je reč o šećeru ili nikotinu, cigareta stvara osećaj zadovoljstva – sve što nam treba u toj jednoj stvari. Cigareta nije samo zavisnost, ona je resurs, daje osećaj slobode, potvrde uspeha, jer kada nema cigarete pušači se osećaju nesrećnim. Suština je razumeti svoje potrebe, a ne zadovoljavati ih lažno cigaretama, alkoholom, šećerom”, zaključuje Milan.
[1] Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”
