Poznato je da stres ima brojne negativne efekte na zdravlje, uključujući i vaše srce. Jedan od najčešćih izvora stresa jeste i radno okruženje. Nova studija povezuje specifične vrste stresa na poslu sa bolestima srca.
U istraživanju objavljenom u časopisu Circulation: Cardiovascular Quality and Outcomes, naučnici su ispitivali podatke prikupljane tokom 18 godina od više od 6.400 učesnika kako bi utvrdili na koji način različite vrste stresa na poslu mogu dovesti do brojnih posledica po zdravlje čoveka. Kakvi su rezultati?
Posao na kome postoji visok nivo izloženosti stresu može udvostručiti šanse da dođe do pojave neke od srčanih bolesti, koje mogu izazvati srčani udar i druge komplikacije.
U okviru istraživanja praćene su dve vrste stresa na poslu. Prva je bila u vezi sa naporom na poslu, u kom slučaju su zahtevi stavljeni pred radnika visoki, a radnik ima slabu kontrolu nad sopstvenim radom. U drugom slučaju koji dovodi do stresa na poslu postoji nesrazmera između obima posla koji radnik obavlja i kompenzacije koju prima. U ovom slučaju pre svega se radi o malim platama, nemogućnosti za napredovanje i stabilnosti radnog mesta. U okviru istraživanja neki radnici u studiji su iskusili naprezanje na poslu, neki su iskusili neravnotežu između truda i nagrade, a neki su iskusili i jedno i drugo.
Među muškarcima koji su bili obuhvaćeni studijom preterano naprezanje na poslu ili neravnoteža truda i kompenzacije bili su povezani sa 49% većim rizikom od bolesti srca u poređenju sa njihovim kolegama iz kontrolne grupe.
U slučaju da su obe vrste stresa prisutne u isto vreme, i preterano naprezanje na poslu i neravnoteža između truda i nagrade, rizik od bolesti srca dodatno se povećava za 103%.
Stres se uglavnom tretira kao emocionalno stanje, ali očigledno je da ima i mnogo fizioloških efekata. Usled izloženosti stresu pokreće se reakcija “bori se ili beži”, podstičući stvaranje hormona stresa, uvećan krvni pritisak i ubrzan rad srca. Ovo može imati trenutne, ali i dugoročne efekte na organizam.
Rezultati među ženama u okviru ove studije bili su nedovoljno konzistentni, ali stručnjaci kažu da ni žene nisu imune na efekte stresa. Studija se fokusirala na samo jednu vrstu srčanih bolesti, što znači da žene sa visokim stresom mogu biti pod povećanim rizikom od drugih vrsta srčanih događaja ili događaja koji nisu povezani sa srcem. Razlog za ovakav rezultat među ženama može biti i prisustvo estrogena koji potencijalno ima zaštitnu ulogu kada je u pitanju uticaj stresa na srce ili može biti da će se pravi efekti izloženosti stresu na poslu ispoljiti kasnije nego kod muškaraca.
Kako smanjiti stres?
Smanjenje izloženosti stresu u svim oblastima života, pa i na poslu, trebalo bi da bude jedan od naših životnih prioriteta. Međutim, nemoguće je ukloniti sav stres iz naših života. Zbog toga je ključno naučiti kako da se nosimo sa stresom kome smo izloženi. Stres na poslu često je problem i kvantiteta (koliko radite) i kvaliteta (intenzitet vašeg rada). Kod nekih ljude će možda biti neophodno da smanje jedno ili drugo ili pak oba, ako se osećaju da im to proizvodi previše stresa. U određenim slučajevima naše trenutno psiho-fizičko stanje (anksioznost, umor, depresivnost i slično) može biti pravi uzrok stresa koji osećamo. U tim slučajevima, važno je pozabaviti se osnovnim uzrokom i eventualno razgovarati sa lekarom ili terapeutom. Osim toga ljudi koji se osećaju pod stresom trebalo bi da daju prednost spavanju, vežbanju, zdravoj ishrani, socijalizaciji, vremenu u prirodi i tišini.
