Sajber maltretiranje se može desiti bilo gde, dovoljno je samo da postoji veza sa internetom. Iako je maltretiranje uživo i dalje češće, podaci iz Centra za istraživanje sajber maltretiranja sugerišu da je oko 1 od svaka 4 tinejdžera doživeo sajber maltretiranje, a oko 1 od 6 je bio počinilac. Otprilike 1 od 5 tinejdžera, ili dece uzrasta od 9 do 12 godina, bilo je na neki način uključeno u maltretiranje putem interneta.
Kako tehnologija napreduje, tako se pojavljuju i sve veće mogućnosti za povezivanje sa ljudima, ali nesmetan pristup drugima nije uvek dobra stvar, posebno za mlade. Istraživanja su dugo povezivala više vremena ispred ekrana sa nižim psihološkim blagostanjem, uključujući veće stope anksioznosti i depresije. Rizik od povrede je veći kada su deca i tinejdžeri žrtve sajber maltretiranja.
Šta je sajber maltretiranje?
Sajber maltretiranje se dešava kada neko koristi tehnologiju da ponizi, nanese štetu ili nanese bol drugoj osobi. To je „namerna i ponovljena šteta koja se nanosi upotrebom računara, mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja“. Počinioci maltretiraju žrtve u bilo kom onlajn okruženju, uključujući društvene medije, video ili kompjuterske igrice, table za diskusije ili tekstualne poruke na mobilnim uređajima.
Virtuelno maltretiranje može uticati na svakoga, bez obzira na godine. Međutim, izraz „sajber maltretiranje“ obično se odnosi na maltretiranje na mreži među decom i tinejdžerima. To može uključivati prozivke, pretnje, deljenje privatnih ili sramotnih fotografija ili isključivanje drugih.
Jedan nasilnik može uznemiravati drugu osobu na mreži ili se nekoliko nasilnika može udružiti protiv pojedinca. Iako stranac može da podstakne maltretiranje putem interneta, ono se češće dešava među decom ili tinejdžerima koji se poznaju iz škole ili drugih društvenih okruženja. Istraživanja sugerišu da se maltretiranje često dešava paralelno i u školi i na mreži.
Kako razgovarati o sajber maltretiranju?
Kada su u pitanju deca roditelji igraju ključnu ulogu u sprečavanju maltretiranja putem interneta i povezanih šteta. Budite svesni šta vaša deca rade na internetu bilo da proveravate detetov uređaj, razgovarate sa njim o njihovom ponašanju na mreži ili instalirate program za praćenje. Postavite pravila o tome sa kim vaše dete može da se druži ili sa kim može da komunicira na platformama društvenih mreža. Na primer, recite svom detetu ako ne želi da pozove nekoga u vašu kuću, onda ne bi trebalo da mu da pristup svojim nalozima na društvenim mrežama. Roditelji takođe treba da se upoznaju sa znacima sajber maltretiranja, kao što su povećana upotreba uređaja, ljutnja ili anksioznost nakon upotrebe uređaja ili skrivanje uređaja kada su drugi u blizini.
Komunikacija o maltretiranju putem interneta je važna komponenta u sprečavanju da utiče na dobrobit osobe ili deteta. Psiholozi preporučuju da razgovarate sa decom o tome kako da budu bezbedni na mreži pre nego što imaju lični pristup internetu. Upoznajte svoje dete sa konceptom maltretiranja na Internetu čim ono bude moglo da ga razume. Razvijte plan igre za rešavanje problema ako do njega dođe. Negovanje otvorenog dijaloga o sajber maltretiranju može da obezbedi da deca mogu da identifikuju iskustvo i ispričaju odrasloj osobi, pre nego što eskalira u štetniju situaciju.
Imajte na umu da deca možda oklevaju da otvore reči o maltretiranju putem interneta jer se plaše da će izgubiti pristup svojim uređajima. Ohrabrite svoje dete da bude otvoreno sa vama tako što ćete ga podsetiti da neće upasti u nevolje zbog razgovora sa vama o maltretiranju putem interneta. Jasno objasnite da je vaš cilj da im omogućite da bezbedno komuniciraju sa svojim prijateljima na mreži.
Izvor: Američko udruženje psihologa
