PrEP kao opcija za sprečavanje širenja HIV virusa

Profilaksa pre izlaganja (PrEP) se pokazala kao efikasan način za sprečavanje širenja i kontrolu zaraznih bolesti. Ovo se posebno odnosi na osobe koje nemaju HIV, ali imaju visok rizik od zaraze HIV virusom, što može uključivati one koji su izloženi virusu putem seksualnog kontakta ili injekcije droge.

Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuju da se PrEP razmotri za osobe koje su imale analni ili vaginalni seks u poslednjih 6 meseci, nisu koristile zaštitu tokom seksa i/ili su im dijagnostikovane polno prenosive bolesti u proteklih 6 meseci.

Postoje 2 glavne vrste profilakse protiv HIV-a. Zaštita ka prevenciji je najbolja opcija koju treba razmotriti; međutim, dve vrste terapija lekovima koje mogu pomoći u profilaksi uključuju PrEP i neprofesionalnu profilaksu nakon izlaganja (nPEP).

PrEP je za ljude koji su pod visokim rizikom od izlaganja HIV infekciji, a koji su takođe trebali imati negativan test na HIV, hepatitis B i hepatitis C, pre nego što prime terapiju. S druge strane, nPEP se koristi za ljude koji su bili izloženi HIV infekciji u poslednja 72 sata i potrebna im je opcija hitne zaštite. Ova vrsta profilakse nije namenjena za redovnu upotrebu pacijenata i onih koji su redovno izloženi HIV-u.

Dva trenutna leka koja je FDA odobrila za upotrebu kao PrEP uključuju Truvada i Descovi. Svaki može biti bolja opcija za različite pacijente na osnovu njihovog ukupnog zdravlja i stanja. Truvada se može koristiti za osobe sa rizikom od HIV virusa usled upotrebe droga putem injekcija putem ili prenosom putem seksualnog odnosa, dok je Descovi  primarno za osobe izložene riziku od izlaganja virusu putem seksualne aktivnosti. U ovim slučajevima kod osoba izloženih HIV-u, upotreba PrEP-a će pomoći u zaustavljanju virusa od širenja u telu i izazivanja potpune bolesti. Za većinu pacijenata, PrEP treba da se koristi svaki dan, kako bi se blokirao virus.

PrEP može pomoći u sprečavanju širenja virusa, posebno ako se uzima svaki dan. Prema novim dostupnim podacima, rutinska upotreba PrEP-a može smanjiti rizik od širenja HIV-a seksualnim putem za 99%, a za 74% injekcionom upotrebom droga. Druge dodatne zaštitne mere protiv širenja HIV virusa takođe će pomoći protiv širenja HIV virusa.

Iako se smatra bezbednom terapijskom opcijom, PrEP može izazvati neželjene efekte kao što su dijareja, mučnina, glavobolja, umor i bol u stomaku, posebno kod pacijenata koji prvi put uzimaju lek. Ovi neželjeni efekti, ako se tolerišu, nestaju tokom vremena. Treba napomenuti da ne doživljavaju svi ove neželjene reakcije i ne mogu svi iskusiti iste.

Važno pitanje koje treba postaviti svaki put kada se pacijentu prepiše PrEP je koliko će vremena biti potrebno da on deluje. Kada se koristi svakodnevno, PrEP tablete mogu postići maksimalnu zaštitu od HIV-a za oko 7 dana. Kada je u pitanju vaginalni seks, kao i za injekcije lekova, PrEP pilule dostižu maksimalnu zaštitu za oko 21 dan.

Prema nedavnim podacima, procenjuje se da otprilike 1,2 miliona odraslih ima rizik od HIV-a dovoljno visok da opravdava upotrebu PrEP terapije, međutim, samo oko 70.000 pojedinaca je aktivno tražilo ovakvu terapiju od svojih pružalaca medicinskih usluga. U 2020. godini, procenjeno je da je u Sjedinjenim Državama prijavljeno 34.800 novih HIV infekcija, od kojih je oko 24.500 (70%) među muškarcima homoseksualne i biseksualne orjentacije, a otprilike 7.800 (22%) među osobama koje su imale heteroseksualni kontakt, preostalih približno 2.500 (7%) je bilo među pojedincima koji uz pomoć špriceva unose drogu. Ovo naglašava potrebu za edukacijom u vezi sa PrEP strategijama za prevenciju HIV-a i pravovremenim upitima zdravstvenih radnika kada je u pitanju izloženost rizicima od HIV-a.

Podelite:

Još tekstova

Novembar – mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

Obeležavanje meseca borbe protiv bolesti zavisnosti, koji se kod nas tradicionalno odvija od sredine novembra do sredine decembra, ima ključnu ulogu kada je reč o podizanju svesti o opasnostima različitih oblika zavisnosti, kao i o načinima prevencije, podrške i lečenja. Ovim povodom razgovarali smo sa prim. dr sci. med. Dianom Raketić, specijalistom psihijatrije i direktorkom Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Šta je e-kockanje i šta ga čini opasnim?

U svakoj šetnji gradom, gotovo je sigurno da ćete oko sebe videti brojne bilborde na kojima se reklamiraju usluge e-kockanja, a sličan sadržaj sve više možete primetiti i na aplikacijama za naručivanje hrane, popularnim internet portalima i oglasima na društvenim mrežama.

Pošaljite nam poruku