Srbija je ponovo na vrhu svetskih lista, ali nažalost ne po nečemu dobrom. Prema zvaničnim statistikama oko 750.000 ljudi u Srbiji ima dijabetes, što predstavlja 9% populacije i upravo taj podatak nas diže na vrh sveta. Nažalost, sve češće zavisnost od šećera i dijabetes javljaju se kod dece i mladih.
NJKV princeza Ljubica Karađorđević na svom blogu ali i u mnogim intervjuima isticala je negativne strane šećera, a kao master farmacije i mama dve devojčice Natalije i Isidore, pisala je i pričala o zdravim životnim navikama, ukazujući na to da decu treba da vaspitavamo sopstvenim primerom umesto samo praznim rečima.
“Kada sam pre desetak godina prvi put potpuno eliminisala šećer iz ishrane, oko sedam dana je trajao period ‘čišćenja’, kada me je čitavo telo preklinjalo da pojedem nešto slatko. Nije bilo lako odupreti se. U tom periodu razvila sam razne trikove koji su mi pomogli, ali nakon nekoliko dana, hrana je promenila svoj ukus. Šargarepa mi je postala slatka, moje čulo ukusa se izoštrilo, a kada sam posle par meseci ponovo probala neki industrijski slatkiš, bio mi je presladak. Ako ja kao odrasla imam takvo iskustvo, kako li se onda tek menja ukus kod mališana? Zato je ključno da i mi sami obratimo pažnju na svoju ishranu, a potom utičemo na svoju decu da nas prate na tom putu”, istakla je NJKV princeza Ljubica Karađorđević za portal Bolje Navike.
“Što ga više jedete, to ga više želite. Šećer u našem telu izaziva hronično zapaljenje, i zavisno od toga koliko ga jedemo, posledice mogu da se pojave na razne načine. Od gojaznosti – gde je veza očigledna, zatim preko povećanja krvnog pritiska, stvaranja insulinske rezistencije, a onda i dijabetesa, do takozvane masne jetre. Osobe koje jedu šećer u znatnim količinama imaju skoro 40% veći rizik od smrti zbog srčanih problema, pokazala je jedna studija koju je sproveo dr Hu sa saradnicima, objavljena u JAMA Internal Medicine. “, objašnjava princeza.
Šećer kolokvijalno rečeno podrazumeva saharozu, odnosno beli šećer i upravo samo ova vrsta šećera je glavni krivac za sva ova zlodela koja danas poznajemo.
“Kada svakodnevno jedemo šećer zaista se stvara osećaj sličan zavisnosti. Teško nam je da odredimo meru kada je dovoljno i skoro nemoguće da ga potpuno eliminišemo. Setite se samo ako počnete da pijete jedan gazirani napitak poznat po visokom sadržaju šećera, kako vas svaki gutljaj tera da popijete još jedan. Ako popijete čašu vode, zadovoljili ste svoju žeđ. Ako popijete čašu kole, često će se ta jedna čaša pretvoriti u celu flašu. Kod dece je ovaj problem još izraženiji jer im je kontrola impulsa slabija nego kod odraslih.”
Kao jedan od najefikasnijih pojačivača ukusa, šećer se pak nalazi u mnogim industrijski prerađenim namirnicama zbog čega se ovaj proces često ponavlja u našem organizmu. Iluzija koju stvara šećer, a to je da smo puni energije čini da ređe konzumiramo voće i povrće i tako se urušavaju zdrave životne navike.
“Kada je sredinom prošlog veka počela hajka na masnoće u hrani, proizvođači su se dosetili da umesto masti u proizvode dodaju šećer, da bi zadržali prijatan ukus. Tako je on dospeo čak i u namirnice u kojima mu nije mesto: u kečap, konzervisani kukuruz, supe, hleb, suhomesnate proizvode… Ima ga i to poprilično čak i u proizvodima koje smatramo zdravim, kao što su musli, integralni keks, voćni jogurt, takozvane zdrave čokoladice od žitarica… Jedan popularan dečji keks koji se još od mog detinjstva promoviše kao proizvod koji sadrži sve što je detetu potrebno za pravilan razvoj, ima više od 20% šećera. Zato se nemojte oslanjati na marketinške poruke, već čitajte nutritivne tabele na poleđini svake industrijski obrađene namirnice i preusmerite ishranu na sveže voće i povrće, i hranu koju pripremate sami.”
Kako reći NE šećeru i kako reći NE deci kada traže šećer
“Postoji ono što smatram idealnim i ono što je realnost, i to dvoje se ne slažu uvek u potpunosti. Kada deca krenu u vrtić postaje sve teže, skoro nemoguće, da se šećer potpuno izbegne. Mnogi vrtići služe namirnice bogate šećerom više puta dnevno, i naravno svaki rođendan drugara se proslavi uz gomilu slatkiša. Nisam za to da se deca potpuno ograničavaju jer to u njima stvara bunt i pojačanu želju – kad ne gledate, sakriće se i pojesti sve slatkiše koji im dođu do ruku. Zato mi balansiramo, ne branimo slatkiše na rođendanima i u posebnim prilikama, ali ih mi u kući nemamo, ne kupujemo ih i onda ne postoji ni iskušenje da se uroni u ‘slatku fioku’. Forsiramo voće i povrće, hranu zaslađujemo medom ili voćem, na primer, zgnječenom bananom, urmama, i slično, za užinu biramo pirinčane galete sa kikiriki puterom ili orašaste plodove, itd. Podstičem devojčice da se igraju hranom, da seckaju i pomažu oko kuvanja, kako bi stvarale zdrav odnos sa svim namirnicama”, otkriva princeza.
ZDRAVE ŽIVOTNE NAVIKE kao primer deci
U kući NJKV princa Mihaila i NJKV princeze Ljubice se ne kuva više obroka za mališane, već se deci uvek služi ono što je tog dana pripremljeno.
“Ako ne žele da pojedu ručak, moraće da sačekaju do sledećeg obroka. Pravilo je da obrok uvek moraju da probaju – jer kako da znaju da im se nešto ne sviđa, ako nisu ni probale? Nakon toga mogu da kažu da im se hrana ne sviđa i da ne žele da je pojedu, ne forsiramo ih da isprazne tanjir. Ali zato mogu da jedu salatu ili nešto od priloga, neće dobiti zamenu za obrok koji su odbile. Možda će ovo zvučati grubo, ali mislim da je važno da bi deca formirala zdrav odnos prema svojoj ishrani. Ume da bude potpuno poražavajuće kada uprkos svom trudu dete koje je jelo baš sve odjednom počne da ‘izvoljeva’, ali to su faze koje dođu i prođu. Važno je za nas roditelje da ostanemo dosledni, jer je na nama odgovornost da stvaramo zdrave navike koje će našim mališanima ostati za čitav život.”, ističe princeza.
Ljubica objašnjava da je kao master farmacije izričito protiv uvođenja šećera do druge godine budući da se u tom uzrastu deca navikavaju na različite teksture hrane i formiraju ukus.
“Uvođenjem šećera u najranijem dobu mi, kao roditelji, detetu utiremo put ka lošim navikama. Dete se navikava da hrana treba da bude slatka, inače je bljutava. Tako rastu generacije koje odbijaju da jedu hranu bez šećera i pojačivača ukusa. Sa druge strane, rano uvođenje šećera kod dece povećava rizik od razvoja raznih oboljenja, za početak karijesa, koji kod nas ima skoro svako dete. Zatim gojaznost, koja je takođe u zamahu. Na Dečjem festivalu Oplenac koji organizujemo već sedmu godinu za redom, treneri koji rade sa decom nam se žale da su nam mališani sve tromiji i nespretniji, ne umeju da obave bazične pokrete, da podignu sopstvenu težinu, da potrče, preskoče, popnu se. Generacije nam rastu ispred ekrana jedući šećer i margarin i ne moramo čekati decenije da vidimo kuda to vodi, odgovor nam se već sam prikazuje.”
ŠTA KAŽE NAUKA – Da li je šećer adekvatna zamena za energetskom potrebom?
“Šećer je u našem telu ‘prazna energija’ – nema nikakvu drugu nutritivnu vrednost sem što telu daje ‘injekciju’ energije. Kada pojedemo nešto slatko i sav taj šećer iz želuca pređe u krv, luči se visok nivo insulina koji zatim šećer potiskuje iz krvi u organe koji će ga iskoristiti kao gorivo. Tu ovaj beli otrov ima priliku da izazove zapaljenje, jer ako ga ima u velikim količinama organi ne mogu da stignu da ga iskoriste kao gorivo pre nego što napravi štetu. Sa druge strane, mi čitav ovaj proces osećamo ovako: Gladna sam, poješću jednu čokoladicu jer nemam sada vremena da ručam. Vau, puna sam energije, baš se dobro osećam. Šećer se vrlo brzo metaboliše, pa zato nedugo zatim upadamo u energetsku jamu i telo nam govori: “Pao mi je šećer, umorna sam, troma, nemam snage ni za šta”, zaključuje NJKV Ljubica Karađorđević.
