Kako se štitimo od vazduha lošeg kvaliteta?

Kako se štitimo od vazduha lošeg kvaliteta?

Kako se približava zima očekuje nas i pogoršanje kvaliteta vazduha, posebno u urbanim sredinama kao što je Beograd. Prema podacima monitoringa vazduha, tokom 2020. godine kvalitet vazduha u Beogradu bio je najgori u periodu od januara do marta, a koncentracije PM 2.5 čestica bile su najviše tokom perioda od oktobra do decembra. 

Problem kvaliteta vazduha u Beogradu je nešto sa čime se već duže suočavamo, a pošto se ne nazire rešenja ovog problema, tako će biti i na dalje. Prema analizi lista Guardian u Beogradu se nalazi pet od 15 najzagađenijih kvartova u Evropi. Da sve to ostavlja zdravstvene posledice pokazuju i rezultati studije koja je pratila uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje u Beogradu. Prema ovoj studiji sitne čestice koje udišemo bile su odgovorne za svaki peti moždani udar, jedan od četiri slučaja ishemijske bolesti srca i jedan od 11 slučajeva raka pluća. 

Šta možemo da uradimo se zaštitimo od zagađenja vazduha? Prva stvar je da moramo da znamo kada je vazduh prekomerno zagađen. Danas je to zahvaljujući razvoju tehnologije i mobilnim telefonima lakše nego ikad. Jedna od najpouzdanijih aplikacija za praćenje kvaliteta vazduha je IQ Air Visual (Air Quality) koja uz pomoć čitave mreže mernih stanica daje podatke o kvalitetu vazduha i vremenskim prilikama za veliki broj lokacija na planeti. IQ Air Visual je zvanični partner za praćenje kvaliteta vazduha Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu. Aplikacija prati koncentracije ključnih zagađivača vazduha u koje spadaju PM 2.5, PM 10, ozon, NO2, CO2 i SO2 i na osnovu njihovih koncentracija obračunava indeks kvaliteta vazduha koji vidimo u numeričkom obliku u aplikaciji. Indeks kvaliteta vazduha je broj koji se kreće od 0 do 500, pri čemu veće vrednosti znače da je vazduh više zagađen. 

U zavisnosti od vrednosti kvaliteta vazduha treba da vodimo računa i kako se ponašamo. Osetljive grupe kao što su deca, starije osobe, respiratorni ili srčani bolesnici treba da smanje izlaženje i izlaganje spoljašnjem vazduhu već pri vrednostima indeksa kvaliteta vazduha većim od 100. Za opštu populaciju to pravilo važi kod vrednosti indeksa između 150 i 200. Kod vrednosti preko 200 može doći do značajnih negativnih posledica, pa je preporuka da se ostane kod kuće. U slučaju da ipak moramo da izlazimo napolje, a kvalitet vazduha je loš, ne preporučuje se zadržavanje duže od 30 minuta i intenzivnija fizička aktivnost. Šanse da imamo negativne posledice od zagađenja vazduha povećavaju se što smo duže napolju na otvorenom i što se više izlažemo intenzivnijoj fizičkoj aktivnosti.

Takođe, ukoliko izlazimo napolje kada je vazduh lošeg kvaliteta, opcija koja može umanjite izlaganje opasnim materijama iz vazduha jeste maska. Iako nas maske podsećaju na period epidemije korona virusa i nismo baš voljni da ih nosimo, već kod vrednosti indeksa kvaliteta vazduha od preko 150, preporučuje se upotreba maski. Treba napomenuti da obične hirurške ili pamučne maske nisu dovoljne, već da je potrebno koristiti N95 maske, koje se sastoje 4 sloja i mogu da pruže zaštitu od čestičnih materija. 

Kada ste kod kuće, a kvalitet vazduha je loš, izbegavajte da držite otvorene prozore i vrata kako bi sprečili ulazak lošeg vazduha unutra. Danas su sve više popularni i uređaji za prečišćavanje vazduha u prostorijama. Prečistači vazduha mogu umanjiti neke od rizika koje predstavlja zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru, ali nisu svi jednako efikasni, niti su magično rešenje za problem zagađenja vazduha. Ukoliko se odlučite za prečišćivač vazduha gledajte da ima HEPA filter. HEPA filter je sastavljen od gustog sloja malih vlakana zapečaćenih u metalni ili plastični okvir i pruža najveće stope uklanjanja zagađivača iz vazduha. 

Kao pojedinci suočeni smo sa problem lošeg kvaliteta vazduha, a da sami nemamo pravo rešenje da ovaj problem brzo rešimo. Kvalitetom vazduha mora se sistemski baviti i to pre svega ugrađivanjem filtera u velike zagađivače, kao što su termoelektrane, smanjenjem negativnog uticaja saobraćaja i modernizacijom načina grejanja. Do tada možemo samo da pratimo kakav je kvalitet vazduha svakog dana i vodimo računa koliko se izlažemo takvom vazduhu. Još jedna važna stvar je podizanje svesti o ovom problemu kako bi se stvorio dovoljan pritisak da se ključni problemi zagađenja vazduha reše.  

Podelite:

Još tekstova

Novembar – mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

Obeležavanje meseca borbe protiv bolesti zavisnosti, koji se kod nas tradicionalno odvija od sredine novembra do sredine decembra, ima ključnu ulogu kada je reč o podizanju svesti o opasnostima različitih oblika zavisnosti, kao i o načinima prevencije, podrške i lečenja. Ovim povodom razgovarali smo sa prim. dr sci. med. Dianom Raketić, specijalistom psihijatrije i direktorkom Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Šta je e-kockanje i šta ga čini opasnim?

U svakoj šetnji gradom, gotovo je sigurno da ćete oko sebe videti brojne bilborde na kojima se reklamiraju usluge e-kockanja, a sličan sadržaj sve više možete primetiti i na aplikacijama za naručivanje hrane, popularnim internet portalima i oglasima na društvenim mrežama.

Pošaljite nam poruku