Evropska nedelja zdravlja pod sloganom „Zdravlje je ljudsko pravo“ upravo je završena, a mesec maj posvećen je mentalnom zdravlju. Tim povodom u ovom periodu sa posebnom pažnjom se govorilo o mentalnom zdravlju nacije, sa posebnim akcentom na mlade. U Srbiji 4,1 odsto stanovništva ima neki oblik depresije, što predstavlja veoma visok procenat, a tragedije koje su zadesile naše društvo i dalje utiču na rast psihičkih smetnji objašnava Snežana Mrvić, klinički psiholog Instiuta za mentalno zdravlje.
„Pacijenti se danas najčešće žale na prisustvo depresivne simptomatologije, anksioznih simptoma, promena u raspoloženju, manjka motivacije, a studija koja je sprovedena nakon pandemije Covid virusa pokazuje da su depresija i anksioznost u Srbiji u porastu, kao i bolesti zavisnosti, pre svega alkoholizam. Ovim rezultatima, naravno, doprinose i događaji u Srbiji ali i širom sveta, te kapaciteti za preventivu psihičkih problema opadaju.“, dodaje Mrvić.
Ako dovedemo u korelaciju mentalno zdravlje i brojne oblike zavinosti koji su neminovno u porastu, lako možemo da zaključimo da oni narušavaju i psihičko i fizičko zdravlje pojedinca, porodično okruženje, socijalne i radne odnose. Kako objašnjava Mrvić: „Suština je edukacija i prevencija. Ja sam stanovišta da o tome treba govoriti otvoreno od najranijeg uzrasta već kada su deca sposobna da shvate šta znači opasnost od bilo koje vrste adikcije kako bi razumeli koliko je to opasno. Savremeni vidovi adikcije od interneta, tableta , telefona su oni na koje roditelji prvenstveno treba da obrate pažnju. Ali tu moramo da se ogradimo, naravno da bez njih ne možemo, često kažem da je telefon nešto sa čime smo srasli kao da je postao deo našeg tela, ali sadržaj dostupan deci uvek mora biti kontrolisan pre svega od strane roditelja, uz napomenu da kontrola ne treba da dovede do narušavanja poverenja“.
Snežana Mrvić primetila je da danas u većina slučajeva kada ljudi sede u restoranima sa decom, ta deca drže u rukama telefon. To međutim ne znači da je sve loše, ali na taj način se gube veštine komunikacije i zbog toga je važno razgovarati sa decom. „Postoje studije koje tvrde da igrice imaju pozitivan uticaj na intelgineciju, dakle nisu sve novine jeres ili zlo, ali moraju da postoje kontrola i ograničenja. Mene često pitaju roditelji šta je recept za idealno roditeljstvo, ali nažalost taj recept ne postoji. Ja često citiram Melani Klajn koja kaže da ljubavi, pažnje i nežnosti nikada nije previše i da je najvažnije decu voleti. Granice su suština svega, ali uz dogovor, odnosno kako se to zove nežno roditeljstvo. Verujem u to da je potrebno da i dete i roditelj pokažu emocije“, rekla je Mrvić.
U našoj zemlji 1. aprila je počeo sa radom Centar za mlade CEZAM koji će mladima starosti od 10 do 30 godina, ali i njihovim roditeljima pružati besplatnu psihološku pomoć imajući u vidu da je uloga centra edukacija, prevencija i „wellbeing“.
„Centar je otvoren svakog radnog dana od 12 do 20 časova i mladi imaju pravo na 5 besplatnih razgovora sa psihologom koji se zakazuju onlajn, dok deca mlađa od 15 godina moraju doći u pratnji roditelja. Edukacija i prevencija se sprovode putem radionica, edukativnih grupa i grupa za roditelje (svakog četvrtka) gde će moći da se informišu, postave pitanje ukoliko nisu znali koga i gde mogu da pitaju i na taj način radimo na samopouzdanju, jačanju otpornosti na rizična ponašanja. Od septembra ulazimo u novi program, koji će nas razlikovati od drugih sličnih ustanova a to je vršnjačka podrška rezilijentnosti mladih“, poručila je Snežana.
Danas se sve više govori o mentalnom zdravlju i svesniji smo raznih poremaćaja koji kako Snežana objašnjava postoje od sveta i veka. Ono što ohrabruje je da su ljudi postali otvoreniji, posebno mladi, ali i dalje postoji vrsta stigmatizacije. „Mladi ljudi su samosvesni i otvoreni i nema tog ustezanja da dođu i potraže pomoć, s tim da se oni najšešće obraćaju vršnjacima. To je veoma važno, ali kada problemi prevaziđu kapacitete porodice i prijatelja tada je znak da se mogu obratiti stručnjacima“, dodaje Snežana.
Prošle godine Institut za mentalno zdravlje obeležio je 60 godina postojanja i osim toga što predstavlja naučnu bazu, glavni fokus ove institucije je rad sa pacijentima. U okviru Instituta postoji i Kliničko odeljenje za bolesti zavisnosti čiji je cilj da uvek bude u korak sa vremenom i edukuje javnost. „Podsetiću na slogan – mentalno zdravlje je univerzlano za sve. Svako ima pravo da traži pomoć i da je dobije. Posebno smo ponosni na program terapije filmom koje prikazujemo u Jugoslovenskoj kinoteci nakon čega uvek sledi interaktivna diskusija, a već u junu nas očekuje nova projekcija. Takođe, imamo i vrlo gledan podkast „Dva i po psihijatra“ u kojem stručnjaci na razumljiv način obrađuju zanimljive teme“, zaključila je Mrvić.
