Period praznika predstavlja vreme kome se većina raduje, dok za neke predstavlja priliku da se neumereno opuste. Kako zadržati dobre navike koje smo gradili cele godine, otkriva Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar, i poručuje – dobre navike se teško stiču, a lako ruše.
Većina ljudi zna šta je za njih štetno a šta korisno, a sticanje dobrih navika ume da bude teško, da traje dugo i zahteva odricanja. Ponekad naše najveće i najbolje promene dolaze postepeno i težim putem, a za njihovo zadržavanje potrebna je doslednost. Tokom praznika, mnogi padnu u iskušenje, pa teško stečene dobre, praktične i korisne navike dovedu u pitanje. Bilo da je u pitanju neumereno trošenje na poklone i slavlja, manje strpljenja u saobraćaju ili sklonost ka različitim rizičnim i štetnim ponašanjima; sve loše navike su najbolje vidljive upravo u vreme praznika. Ipak, najčešće postajemo neumereni u hrani i piću, što može dovesti do raznih posledica sa kojima ćemo se susresti tek kada slavlje prođe.
S obzirom na to da retko ko može da umereno uživa u prazničnoj trpezi, često se javljaju tegobe u vidu nadimanja, gasova, mučnina, nabacivanja po nekoliko kilograma za nekoliko dana, a ponekad, kod osetljivih osoba, može doći do urgentnih stanja poput napada žučne kese, koje može da se završi i hitnom hirurškom intervencijom. Nije retko ni da se veliki broj pacijenata javlja nakon praznika zbog poremećaja lipidnih parametara u vidu povišenog holesterola i triglicerida, a česta pojava je i povećan krvni pritisak, kao i šećer u krvi – i pored redovne terapije.
Kako ne bi došlo do ovih tegoba, koja mogu da pokvare novogodišnju noć i uživanje sa porodicom i prijateljima, ključna reč je – umerenost. Ali to je zaista teško sprovesti u delo, ukoliko već ne postoji disciplina u prehrani i zdrav odnos prema hrani.
U toku praznika najviše se preteruje u masnoj, slanoj, prezačinjenoj hrani, mesu, salatama na bazi majoneza, slatkišima, gaziranim pićima i alkoholu. Sve od navedenog može da izazove tegobe i zato je važno pratiti sledeće smernice:
- Rasporediti obroke na više malih! Ne kombinovati u jednom obroku velike količine testa, pita, mesa, masnih salata, kolača i alkohola, nego raspodeliti na nekoliko manjih obroka.
- Ukoliko se pretera u količini masne hrane, kombinovati je sa namirnicama koje će podstaći varenje, npr. beli luk može da podstakne bolje varenje, međutim on sam po sebi može da bude iritantan za želudac, ljute papričice za ljubitelje su sjajne za bolje varenje, kao i dodavanje začina poput origana, bosiljka, majčine dušice.
- Nakon preobilnih obroka se ne preporučuje odlazak na spavanje, bar dok se hrana ne svari dobro. Slatkiši bi trebalo da se jedu odvojeno od obilnih slanih i masnih obroka, iako je najčešći užitak uglavnom desert nakon prazničnog ručka.
- Kada je u pitanju alkohol, preporuka je da se uz svaku čašu alkoholnog pića – žestokog ili vina, popije čaša vode i naravno vodi računa o količinama.
Najvažnije je ne zaboraviti da praznična trpeza može da bude zdrava, a istovremeno i ukusna. Osim toga, važno je ne zaboraviti i na umerenu šetnju u najlepšem i najtoplijem delu dana kako bi se i u energetskom smislu napravio balans. Samo nedelju dana uživanja može srušiti dobre navike koje smo dugo gradili, a da se onda povratak na „staro“ može otegnuti do nekih sledećih praznika ili u nedogled.
Autor: Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar
