Dijabetes kao hronično nezarazno oboljenje na globalnom nivou eskalira prethodnih decenija. Usled velike raširenosti ove bolesti, Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna federacija za dijabetes su 1991. godine počele da obeležavaju 14. novembar kao dan borbe protiv ove bolesti i pokrenule globalnu kampanju sa ciljem podizanja svesti o dijabetesu. Ova kampanja uspeva da dopre do ogromnog dela populacije, imajući u vidu da se organizacije koje se na lokalnom nivou bave javnim zdravljem trude da je implementiraju kroz mnogobrojne aktivnosti.
Sa sve većim brojem obolelih širom sveta, dijabetes predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Njegove posledice su dalekosežne, s obzirom da je usko povezan sa nastankom bubrežene insuficijencije, kardioloških oboljenja, oštećenjem vida i nerava, moždanim udarom, gubitkom donjih ekstemiteta usled javljanja gangrene kod dijabetesnog stopala i mnogim drugim pridruženim bolestima.
Dijabetes u Srbiji
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut, 2015. godine svaki 8 stanovnik Srbije imao je dijabetes, a procena je da će ga do 2040. godine svaki 5 stanovnik Srbije imati. Najveći deo obolelih od dijabetesa živi u zemljama sa niskim i srednjim standardom, a značajan broj obolelih umire od posledica ovog oboljenja. Osim zdravstvenih, postoje i ekonomski aspekti ove bolesti, ako se uzme u obzir da se troškovi lečenja mere velikim sumama novca.
Prevencija kao šansa za smanjenje broja obolelih
Prevencija dijabetesa igra ključnu ulogu u očuvanju javnog zdravlja, a lekari su presudni akteri u ostvarivanju ovog cilja kroz rano prepoznavanje rizika, edukaciju pacijenata i podršku u usvajanju zdravijeg životnog stila. Kontinuirano praćenje i individualni pristup pacijentima od suštinskog su značaja u borbi protiv ove sveprisutne bolesti.
Mere prevencije i kontrole dijabetesa
Rana detekcija i praćenje rizičnih pacijenata
- Redovni medicinski pregledi trebalo bi da uključe merenje nivoa šećera u krvi.
- Identifikacija pacijenata sa faktorima rizika, kao što su genetska predispozicija, prekomerna telesna masa, neaktivnost i loše životne navike poput nepravilne ishrane, pušenja i jakih stresora u svakodnevnom funkcionisanju.
Edukacija pacijenata o zdravim stilovima života
- Lekari bi trebalo da pruže informacije o važnosti zdrave ishrane, redovnog vežbanja i održavanja zdrave telesne mase.
- Saveti o smanjenju unosa šećera, zasićenih masti i kontrola porcija, kontrola unosa alkohola koji takođe može da se svrsta u faktor rizika kao okidač za nastanak dijabetesa.
Podrška i motivacija za promene životnih navika:
- Lekari bi trebalo da motivišu pacijente da usvoje zdravije navike.
- Postavljanje realnih ciljeva za gubitak telesne mase, fizičku aktivnost i kontrolu šećera.
Redovno praćenje pacijenata sa povećanim rizikom:
- Pacijenti sa povećanim rizikom trebalo bi redovno da se prate.
- Praćenje parametara kao što su nivoi šećera u krvi, krvni pritisak i holesterol.
Farmakološka terapija kada je to potrebno:
- U određenim situacijama, lekovi mogu biti neophodni za kontrolu nivoa šećera u krvi.
- Lekari bi trebalo pažljivo da procene potrebu za terapijom i prilagode je individualnim potrebama pacijenta.
Timski rad i koordinacija sa stručnjacima različitih profila:
- Saradnja sa nutricionistima, fizioterapeutima i drugim stručnjacima može poboljšati sveobuhvatnu brigu o pacijentima.
- Timski pristup može pružiti holistički pogled na zdravlje pacijenta.
Autor: Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar
