Nakon kardiovaskularnih i malignih oboljenja, alkoholizam je treća najčešća bolest savremenog čoveka. Ono što posebno zabrinjava je da praksa pokazuje visoku zastupljenost konzumacije i zloupotrebe alkohola kod mladih osoba, te je oko 45% lečenih alkoholičara mlađe od 30 godina.
„Znamo da se veliki broj mladih nije ni javilo na lečenje, iako imaju razvijenu zavisnost od alkohola, što navedeni procenat povećava. Rezultati studija u našoj zemlji ukazuju da 50% mladih konzumira alkohol.“, istakla je Anita Sinđelić, psiholog Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti i dodala da je „skoro 80% mladih alkoholičara prvi put probalo alkohol u primarnoj porodici.“
Zbog alkoholizma pate ne samo alkoholičari, već i ljudi iz njihovog okruženja. Naime, smatra se da su svakim alkoholizmom ugrožene još makar 3 osobe bliske alkoholičaru.Anita ističe da se prvi kontakt sa alkoholom često dešava vrlo rano, a što je kontakt sa alkoholom raniji – zavisnost se brže razvija.
„Važno je apelovati na roditelje da ne zanemaruju i ne normalizuju konzumiranje alkohola kod tinejdžera. U njihovom uzrastu se svako konzumiranje alkohola smatra rizičnim jer potencijalno šteti njihovom razvoju, posebno mozga, budući da u tom uzrastu on još uvek nije završen. Mogu ostati trajne posledice“, objašnjava naša sagovornica.
Na razvoj alkoholizma, kako kod mladih tako i kod odraslih, utiče više faktora, a to su sam čovek tj. određena struktura ličnosti, uticaj porodice i šireg socijalnog okruženja.
„Alkohol utiče na pojavu visokog, lažnog samopouzdanja, te se teži da se taj osećaj što više ponavlja i alkohol se konzumira sve češće. Veliki uticaj porodice, pre svega roditelja, je neosporan – ukoliko jedan od roditelja ili oba roditelja, zloupotrebljava alkohol, postoji velika šansa da će dete postati alkoholičar. Porodica u kojoj postoji alkoholizam je disfunkcionalna porodica“, dodaje Sinđelić.
Alkoholizam nastaje postepeno i ima svoje razvojne faze, ali kada jednom izgubimo kontrolu u konzumiranju alkohola – ona je zauvek izgubljena. Velika je zabluda da je alkoholizam samo loša navika – radi se o podmukloj i ozbiljnoj bolesti koja zahteva temeljno lečenje. Ono što je važno razumeti je da alkoholičari mogu biti različiti, ali je suštinski svaki alkoholizam isti.
„Postoje neke predrasude i stereotipi o alkoholičarima, te mnogima prva asocijacija bude osoba koja je konstantno i očigledno pod dejstvom alkohola, sa upadljivim znacima pijanstva, ali alkoholizam često nije tako očigledan. Neko alkohol konzumira svakodnevno, neko periodično, samo vikendima ili samo u posebnim, običajnim prilikama, sa i po nekoliko meseci dugim periodima apstinencije. Takođe, sve više je “solo drinkera”, koji alkohol zloupotrebljavaju kada su sami, kod kuće.“
Lečenje alkoholizma se najčešće započinje na nagovor porodice, prijatelja, često i poslodavca.
„Motivacija za lečenje kod samih alkoholičara je u početku nepostojeća ili vrlo niska. Sam početak lečenja se uglavnom odlaže upravo zbog generalno visoke tolerancije društva na prisutnost alkohola, zbog čega bolest često nije na vreme prepoznata i dovoljno ozbiljno shvaćena“, objašnjava Anita.
Alkoholna pića su široko rasprostranjena i lako dostupna, a alkohol je uobičajeni deo različitih događaja – venčanja, krštenja, rođendana, sahrana, i njegovo prisustvo je neopravdano normalizovano.
„Veoma je važno na globalnom nivou više govoriti o alkoholizmu, kao teškoj i podmukloj bolesti zavisnosti u kojoj nema spontanog oporavka i gde je neophodno obratiti se specijalizovanim ustanovama za pomoć.“, istakla je Sinđelić i zaključila “Ne smemo izgubiti iz vida da je alkohol psihoaktivna supstanca i otrov.“
