Živimo u 21. veku odnosno u eri digitalnih tehnologija, interneta i pametnih telefona. Za našu decu internet i mobilni telefoni predstavljaju nešto što se u svakodnevnom životu podrazumeva, za razonodu, rad i učenje. Oni olakšavaju život, ali donose i nove probleme i izazove u roditeljstvu.
Prema zvaničnim podacima Klinike za bolesti zavisnosti u Srbiji se od zavisnosti od interneta leče i deca od 12 godina. Još alarmantniji podatak je da se godišnje hospitalizuje 30 dece sa jakim simptomima zavisnosti od interneta.
Katarina Jonev Ćiraković, edukator o bezbednosti dece na internetu i autorka knjige „Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece“ ukazuje na to da je potrebno da deca stiču digitalne veštine, ali one koje će im značiti u kasnijem životu, te da to čine postepeno i uz asistenciju odraslih.
„Fenomeni zavisnosti od interneta, mobilnih telefona i video igrica priznati su kao patloška zavisnost rame uz ram sa kockanjem, alkoholizmom i sl. ali za razliku od drugih, ovi novi oblici zavisnosti se mnogo teže leče. Ne možete da vidite na svakom koraku ljude koji konzumiraju narkotike, ali možete da vidite ljude okružene mobilnim telefonima“, objašnjava Katarina.
Danas se u praksi pod zavisnošću smatra provođenje više od 8 sati dnevno na internetu, ali Katarina dodaje da mnogi od nas, zbog prirode posla, provode i više vremena ispred ekrana i naglašava koliko je važna kontrola našeg slobodnog vremena.
„Gubimo vreme u stvarnom svetu ušuškavajući se u virtuelnu sredinu tako da ceo život oko nas trpi. Koliko god da su društvene mreže uzele maha, njihov prefiks „društvene“ ne znači mnogo jer ljudi nikada nisu bili više usamljeni i u većoj izolaciji, imamo visok stepen depresije među mladima ali i starijima što se dovodi u vezu sa upotrebom društvenih mreža. Toliko je jako lako napraviti alter ego. Ukoliko nismo zadovoljni u stvarnom životu, najmanji je problem nasmejati se za jednu sliku da bi nam se zbog lajkova i komentara podigao dopamin. Ako konstantno gledamo ljude koji svoje živote prikazuju lažno, pa su tako svi bogati, na divnim mestima, dobijaju poklone, mršavi su, idealna smo „meta“ tih sadržaja koji će učiniti da se ne osećamo dobro ukoliko se npr. borimo sa viškom kilograma. Digitalni detoks je nešto što često savetujem. Odredite sebi makar sat vremena bez telefona, jer svi možemo da dopustimo sebi da na toliko isključimo internet ili probamo da napravimo izazov „5 dana bez Instagrama“. Koliko god zvučalo jednostavno, to ipak nije tako. Tek kada to pokušamo, shvatamo da smo ogrezli u digitalni svet mnogo više nego što želimo sebi da priznamo.“
Odrasli su ušli u online svet kao formirane ličnosti i individue, sa izgrađenim sistemom vrednosti, samopoštovanjem i samopouzdanjem, što nije slučaj sa decom. Prema istaživanjima 82% dece uzrasta ispod 11 godina izloženo je neprimerenim sadržajima na internetu.
„Najmudrije je da, ako se i odlučimo da uputimo dete u digitalni svet, to radimo postupno, ali moramo da radimo zajedno sa njima. Ako ih mi sa granicima i disciplinom vaspitavamo i usmeravamo kako da digitalni svet koriste za svoje dobro, na dobrom smo putu da kod deteta formiramo kritičko mišljenje i razmišljanje, te ga usmerimo na sticanje digitalnih veština. Ne dozvolite detetu da samostalno luta lavirintima društvenih mreža i You Tube-a, već izdvojite vreme, usmeravajte ga, gledajte sa njim, učite i objašnjavajte. Plašim se da ćemo dobiti generaciju dece koja neka dominantna ponašanja na internetu prihvataju kao normalne, dobre, vredne i pokušavaće da ih implementiraju u svom životu“, objašnjava Katarina.
Posledice rane primene mobilnih telefona i interneta sumnogostruke – deci nedostaje fokus, koncentracija je loša, njihove jezičke i motoričke veštine su na nižem nivou nego nekoliko generacija ranije, kasnije progovaraju, neretko imamo i gojaznu decu, sve češći su i problemi sa lošim držanjem i vidom, a takođe mogu imati problema sa nerazvijenom emocionalnom inteligencijom.
„Već sada imamo brojna istraživanja koja ukazuju na negativne uticaje ekrana na decu, budući da se mogu javiti smetnje u razvoju. Dete ispod dve godine ne bi trebalo da bude izloženo ekranima mobilnih telefona, deca moraju da budu u interakciji sa svojom bliskom okolinom, a ne prikovana uz ekrane i sadržaj koji njima nije razumljiv. Ukoliko prođete ispred Hrama Svetog Save deca u kolicima ispred sebe više nemaju igračke, zvečke, glodalice već neretko možete videti da imaju mobilne telefone. Mobilni nije dadilja, nije učitelj, to je oruđe koje nam služi za rad, komunikaciju, sticanje novih veština“, obrazlaže Jonev.
Postavlja se pitanje kako biti dobar roditelj, a ne uskratiti deci digitalno opismenjavanje? Da li je balans i razgovor sa decom i u ovom slučaju rešenje, pitali smo našu sagovornicu. „Primera radi u Italiji gde je praksa da su mala deca često u restoranima sa svojim roditeljima, ali i to da da nema upotrebe mobilnih telefona tokom obroka. Mobilni telefoni decu zanimaju zato što ih roditelji usmeravaju na mobilne telefone.Mi ne možemo da očekujemo od naše dece da non stop budu mirna. Ne možemo da očekujemo da dete koje je u društvu odraslih osoba, a nema alternativu, sedi mirno. Deci će biti dosadno jer im je potrebno da boje, da se igraju, da skaču, šutiraju loptu i u tim situacijama im je potrebno ponuditi alternativne aktivnosti umesto ekrana“, zaključila je Katarina.
