U svakoj šetnji gradom, gotovo je sigurno da ćete oko sebe videti brojne bilborde na kojima se reklamiraju usluge e-kockanja, a sličan sadržaj sve više možete primetiti i na aplikacijama za naručivanje hrane, popularnim internet portalima i oglasima na društvenim mrežama.
Kako najnoviji podaci pokazuju, tržište onlajn klađenja u Srbiji sve je jače, a u poslednjih pet godina godina raslo je po stopi od čak 25 odsto godišnje.
O tome kako su kockarnice na našim prostorima postigle ovakvu popularnost i kako su kroz e-kockanje pronašle način da dopru do doma skoro svakoga od nas, razgovarali smo sa dr Milicom Repac, psihijatrom.
„Šta u današnje vreme obuhvata e-kockanje? Iza svake takozvane igre na sreću danas stoji neka vrsta programa, softvera ili programera. Zato je sama zakonska definicija igara na sreću koja nalaže da „dobitak ne zavisi od znanja ili veštine učesnika u igri nego od slučaja ili nekog neizvesnog događaja“, po mom mišljenju, pod velikim znakom pitanja“, ističe dr Repac.
Termin e-kockanje odnosi se na kockanje preko specijalizovanih sajtova, aplikacija za pametne telefone, društvenih mreža i video igrica čiji sadržaj uključuje kocku. Upravo u tome ogleda se opasnost, posebno kada su deca i mladi u pitanju. Dok se klasične kockarnice mogu zakonski udaljiti od škola, iste mere ne mogu se primeniti na nešto kao što su mobilni telefoni. Zato se bezbednosne procedure zaštite maloletnih lica od e-kockanja relativno lako mogu zaobići.
„Ovaj vid kockanja dostupan je svakome ko može i ume da koristi moderne elektronske uređaje za komunikaciju kao što su telefoni, tableti i računari. Na ovaj način, koncept kockanja uvukao se u privatan prostor gotovo svakog pojedinca, učinivši ga pristupačnijim, a manje vidljivim za veliki broj korisnika”, naglašava naša sagovornica.
Državne institucija svesne su opasnosti do koje kockanje može dovesti. Zato je Vlada Republike Srbije nedavno najavila niz novih mera koje promovišu odgovorno kockanje. Sa ciljem zaštite građana od rizika povezanih sa ovom aktivnošću, nove mere mogle bi da spreče kockanje maloletnika koristeći provere starosti, stroge kazne za operatere, kao i zabranu reklamiranja kockarnica od strane javnih ličnosti. Kako bi Republika Srbija usvojila ove i slične mere, dva nova zakona, Zakon o igrama na sreću i Zakon o oglašavanju, poslata su na javnu raspravu.
Pored uloge koju država igra kada je reč o zaštiti građani, važno je pružiti posebnu podršku roditeljima, grupi koja je u današnje vreme pod ogromnim pritiskom. Zavisnost od kocke jedan je od sve češćih izazova sa kojima se njihova deca susreću. Ipak, dr Repac ističe da situacija nije bezizlazna.
„Mlada osoba svoje glavne karakteristike gradi, pre svega, u okviru porodice. Baš zato, ukoliko dete od svoje porodice dobija jasne smernice kada su u pitanju važne životne vrednosti, samopotvrda, poverenje i osećaj sigurnosti, biće spremnije da se suoči sa izazovima spoljnog sveta, kao što je kocka“, ohrabruje dr Repac.
„Mislim da je, u današnjem trenutku, takođe potrebno osvrnuti se iza sebe i sagledati primer koji pružaju naši roditelji. Njih uvek možemo zapitati za savet kako bi se uspešno izborili sa spoljnim, negativnim uticajima našeg vremena“, dodaje ona.
Za kraj, dok hvali incijativu portala „Bolje navike“, dr Repac naglašava da je za bilo kakvu promenu neophodan širi, sistemski pristup edukaciji društva. „Edukaciju treba osmisliti celovito, planski i sistematično i primenjivati je dosledno kao deo sveobuhvatne strategije borbe protiv industrije igara na sreću”, zaključuje je ona.
