Zabrana upotrebe mobilnih telefona u školama širom Francuske izazvala je brojne komentare, ne samo domaće, već i svetske javnosti. Mišljenja o ovoj odluci, kako stručne javnosti, tako i roditelja, su podeljena. Dok jedni veruju da ovako stroge mere nisu dobre za decu, drugi smatraju da su one jedini način da se stane na put problemu zavisnosti od upotrebe mobilnih telefona. Ipak, u jednom su saglasni – decu moramo naučiti da tehnologiju koriste odgovorno i umereno.
„Istraživanja podržavaju tezu da prekomerno korišćenje ekrana može negativno uticati na razvoj mozga kod dece, posebno u kritičnim godinama ranog razvoja. Na primer, istraživanje sprovedeno u Singapuru otkrilo je da deca koja su kao bebe provodila više vremena ispred ekrana, kasnije pokazuju promene u moždanoj aktivnosti i slabije rezultate u pogledu pažnje i izvršnih funkcija do devete godine (Law et al., 2022).
„Naučnici sa Univerziteta Harvard takođe pokazali su da, kako bi mozak deteta izgradio snažne neuronske veze, potrebna mu je bogata stimulacija iz stvarnog sveta. Prekomerno izlaganje ekranima otežava ovaj proces i može dovesti do smanjenja kreativnosti, lošijeg pamćenja i slabije veštine rešavanja problema (Rich, 2019)“, navodi Milica Krstić, najpoznatiji srpski psihoterapeut i jedina Srpkinja koja se našla na Forbes listi „30 ispod 30“ nakon što je omogućila besplatnu psihološku pomoć na platformi Feel Safe Hub.
„Upravo zbog rezultata ovakvih istraživanja, smatram da je francuska odluka koja ograničava količinu vremena koju deca provode na mobilnim telefonima u školi ispravna. Na ovaj način, ne samo da decu štite od zavisnosti, već im i omogućavaju zdraviji mentalni i fizički razvoj“, dodaje ona.
Iako je naša sagovornica podržala ovu zabranu, takođe je i naglasila koliko je važno da decu naučimo kontroli i balansu kada je reč o korišćenju tehnologije. „S obzirom na potrebu dece za povezanošću, očekivano je da će pokušati da nađu način da zaobiđu pravila. Međutim, iz psihološke perspektive, ova frustracija može biti važan deo procesa učenja i razvoja. Naime, upravo u ovom kritičnom periodu života, deca se uče veštinama kao što su samokontrola, odlaganje zadovoljstva i pravilno donošenje odluka. Kao psiholog, smatram da je ključno da u ovoj fazi naučimo decu kako da koriste tehnologiju odgovorno“, objašnjava ona.
Kako bi se ovo postiglo, alternativa zabrani potpune upotrebne mobilnih telefona u školama moglo bi da bude njihovo odgovorno korišćenje. „Tehnologija je neizostavni deo života današnje dece“, naglasila je direktorka Udruženja Roditelj, Gordana Plemić. Baš zato „deca moraju naučiti kako da odgovorno koriste telefone, ne samo u školama, već i u svakodnevnom životu. Bez pravilne edukacije, ona ostaju ranjiva na različite oblike digitalnih prevara, lažnih vesti i negativnih uticaja na društvenim mrežama“, dodala je Gordana.
Kako bi se ovi rizici izbegli, uloga škole mogla bi biti i u tome da đake edukuje kako se digitalni uređaji mogu koristiti na odgovoran i umeren način. Ovako se doprinosi tome da deca odgovorno koriste mobilne telefone i kada su van škole. Iako je ovo izazovnije rešenje za škole, koristi od ovakvog pristupa mogle bi biti značajne pošto se deca edukuju u smeru da usvajaju ponašanje koje podrazumeva odgovornu upotrebu mobilnih telefona stalno, i u školi i van škole.
Pored toga, mobilni telefoni bi mogli da imaju svoju ulogu i u realizaciji nastave različitih predmeta. Njihovo korišćenje u obrazovne svrhe moglo bi da obuhvata istraživanje, interaktivne zadatke ili digitalne alate koji unapređuju nastavu. Uvođenje programa koji podučava učenike o sigurnom korišćenju interneta, prepoznavanju lažnih informacija i zaštiti privatnosti, takođe, bi bili korisni za pripremanje dece za ono što ih čeka u svakodnevnom životu.
U ovakvom sistemu roditelji i nastavnici zajedno bi trebalo da postave jasne granice i vode računa o upotrebi telefona. To podrazumeva transparentnu komunikaciju između roditelja, učenika i škole o tome kako i kada se telefoni koriste.
Pored jasnih pravila kada je reč o korišćenju telefona u školama, psihoterapeutkinja Milica Krstić je podsetila javnost i na druge korisne načine kako da naučimo decu da odgovorno koriste tehnologiju. Naime, podjednako važno je i uspostavljanje zdravih porodičnih navika kao što je „offline“ doba dana. Ovo dozvoljava porodicama da uspostave snažne emocionalne veze i pruže deci sigurnost i osećaj pripadnosti kroz svakodnevne aktivnosti kao što su zajednički izlasci ili porodične večere.
Najzad, naša sagovornica objasnila je da deca uče primarno kroz posmatranje i imitaciju tako da je uticaj koji roditelji imaju na njih ogroman. Ukoliko roditelji provode mnogo vremena na telefonu zbog posla, deca će ovo oponašati, čak iako ih roditelji simultano upozoravaju na štetne efekte prekomerne upotrebe ekrana. Ovo pokazuje da je u nekim slučajevima potreban različit pristup za različite vrste sadržaja. „Ključ je u komunikaciji i transparentnosti. Deca koja imaju jasne granice i razumeju razloge za roditeljsko ponašanje bolje upravljaju sopstvenim emocijama i ponašanjem (Eisenberg et al., 2005). Stoga, roditeljima se preporučuje da otvoreno razgovaraju sa svojom decom o tome zašto koriste telefone ili računare u određeno vreme i da im objasne razliku između upotrebe tehnologije za posao i za zabavu“, objašnjava Milica.
„Roditelji mogu postići kompromis pristupom koji obuhvata postavljanje jasnih pravila u vezi sa tehnologijom, iskrenu komunikaciju sa decom o sopstvenim obavezama kao i organizaciju porodičnih aktivnosti bez ekrana. Zajedno, ovo omogućava deci da razviju zdrave navike, snažne porodične veze kao i bolje razumevanje digitalnog sveta što je ključno za njihov emocionalni i socijalni razvoj (Lauricella et al., 2016).“, zaključila je Milica Krstić.
