Nekada je reč kocka u Srbiji budila jednu asocijaciju – svako dete je znalo onu čuvenu „Kocka do kocke kockica“, dok današnja prva pomisao na ovu reč ima prvenstveno pežorativno značenje. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Batut, svaka četvrta mlada osoba u Srbiji ima problem sa kockom. Poražavajući su i podaci Svetske zdravstvene organizacije koja svrstava Srbiju na drugo mesto u Evropi kada je reč o broju kockarnica po glavi stanovnika.
Rast trenda kockanja otvorio je brojne probleme i izazove, ali i nove grane medicine, pa se tako u Dnevnoj bolnici za nehemijske zavisnosti sa rehabilitacionim grupama u okviru Specijalne bolnice za lečenje zavisnosti u Beogradu trenutno leči više od 1.100 pacijenata. Kockanje je tako najčešći oblik zavisnosti u Srbiji. Naša ustanova može da se „pohvali“ najvećim brojem registrovanih pacijenata čiji se broj stalno povećava. Svake nedelje nam se javi 10 do 15, a ponekad i 20 novih porodica“, navodi dr Milica Nikić, specijalista psihijatrije i Rukovodilac Centra za nehemijske zavisnosti Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti Beograd.
U okviru programa koji od 2010. godine dr Nikić zajedno sa svojim timom sprovodi kroz dnevnu bolnicu, zavisnici i njihove porodice prolaze terapiju koja može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. „Najčešće nam se javljaju ljudi koji već imaju razvijenu bolest zavisnosti, što podleže ozbiljnom tretmanu. To su ljudi koji su desetak godina u problemu ili imaju dugogodišnje iskustvo sa igrama na sreću, a poslednjih nekoliko godina i izražene znake bolesti. U proseku su starosti između 25 i 35 godina. Dakle, većina ih je počela u srednjoj, a neki čak u višim razredima osnovne škole. Uprkos zakonu i danas veliki broj maloletnika samostalno ulazi u objekte i uplaćuje tikete, a neki to rade preko posrednika. Sada imamo još i onlajn kockanje kao potpuno novu dimenziju. Priređivači igara na sreću tvrde da postoje kontrole starosti učesnika, no iz naše prakse vidimo da postoje razni načini na koje maloletno lice može da kocka“, ističe dr Nikić.
Iako prema zakonu, kladionica mora da bude udaljena od škole bar 200 metara, a od druge kladionice 100, situacija na terenu je ipak znatno drugačija. Zato ne čude zvanični podaci prema kojima je više od 300.000 ljudi u Srbiji navučeno na kocku.
„Kod nas je kockanje legalna radnja, niko ne kocka razmišljajući o tome da će ući u problem, obično to krene iz radoznalosti i razonode, da bi se poistovetio sa društvom. Igre na sreću su široko dostupne na svakom koraku, porušen je sistem vrednosti, svi bi da zarade brzo i lako. Vrlo često čujemo priču da su pacijenti na početku imali sreće ili je neko u njihovoj okolini imao neki veći dobitak pa su to videli i pomislili da mogu i oni“ objašnjava dr Nikić.
Danas kada su nam dostupne sve informacije i mislimo da sve znamo, paradoksalno dospevamo u situaciju da ništa ne znamo, pa čak ni to kako na pravi način vaspitati decu i sačuvati ih od brojnih izazova modernog života. „Iako smo svi preokupirani poslom i prilično otuđeni, najvažnije je da upoznamo našu decu, njihove želje i potrebe. Deca koja imaju dobru komunikaciju u porodici, uvažena su i potkrepljena pohvalama i podsticajima, stiču sigurnost u sebe i samopouzdanje koje im je neophodno kasnije kada dođe vreme da se osamostale i suoče sa spoljašnjom sredinom. Ona su spremnija da se izbore sa životnim izazovima, ali i da ih podele sa roditeljima. Ako dobro poznajemo naše dete lakše ćemo primetiti kada se sa njim nešto dešava“ savetuje dr Nikić.
„Pomeranje starosne granice kad je reč o problemu zavisnosti od kocke je nešto sa čim se u svom odrastanju današnji roditelji nisu suočavali, zato je pred njima dodatni izazov kako da kod svoje dece prepoznaju prve znake upozorenja, da se edukuju o ovoj temi, kako kada je prevencija u pitanju tako i kada se mlada osoba nađe već u problemu“ ističe Gordana Plemić, direktorka Udruženja Roditelj.
Kako postaviti granice sopstvenoj deci i učiniti da ne spoznaju slabosti modernog društva u pogledu zavisnosti? Da li preterana roditeljska ljubav i briga mogu deci doneti i određene probleme? To su samo neka od pitanja sa kojima se roditelji danas suočavaju.
„U velikom broju porodica koje dođu kod nas mi prepoznajemo prezaštićenost, preteranu popustljivost i upravo to da roditelji nisu na vreme postavili granice. Deci je važno da roditelji budu dosledni i da stoje iza onoga što kažu, što znači – ukoliko smo se dogovorili da nešto ne može, onda to zaista ne može. Svako dete će pokušati da probije granice, to je potpuno normalno za period odrastanja, ali važno je da znaju dokle treba da idu što je na nama je da im objasnimo. Mladi roditelji su danas dosta u strahu šta zabraniti i u toj nedoumici mogu da prave propuste. Savet je da se roditelji dogovore koja su pravila i da se tih pravila pridržavaju, oboje“, kaže dr Milica Nikić.
„Društvo može mnogo da doprinese rešavanju ovakvih problema – važno je šta promovišemo, kako se ponašamo i koliko smo odgovorni prema svakom članu naše zajednice, koliku podršku pružamo roditeljima i mladima u prevazilaženju ovakvih izazova i usvajanju boljih životnih navika koje će im obezbediti zdrav i srećan život“ smatra Gordana Plemić.
Kako onda izgraditi bolje navike za pojedinca, za porodicu i celo društvo? „Mi sa našim pacijentima radimo na lečenju, ali ako bih mogla da se obratim onima koji povremeno igraju igre na sreću odgovor se nalazi u reči odgovornost. Ukoliko ste rešili da se baš uz neku od igara na sreću razonodite, odredite sumu i nemojte da idete preko nje, odredite vreme koje ćete utrošiti igrajući, a ukoliko vam se desi da prekoračite ono što ste odredili, razmislite, stanite i obratite se za pomoć jer zaista imate gde. To je nešto što se zove kontrola, a sve drugo podleže nekom stručnom mišljenju“, zaključila je dr Nikić.
