Da li ste primetili da je sunce svake godine sve jače i jače? Da li ste ove godine i vi dobili alergiju na sunce ili pak izgoreli posle samo malo dužeg boravka na suncu?
Verovatno je odgovor na sva ova pitanja DA. Uprkos tome, ljudi se masovno izlažu sunčevim zracima, a plaže na obližnjim morima su uveliko pune tokom celog dana.
Da li je moguće napraviti balans i provoditi vreme u prirodi bez negativnih posledica sunčevog zračenja, pitali smo dr Martu Terzić specijalistu dermatovenerologije.
„Poslednjih godina primećen je značajan porast broja malignih oboljenja kože, naročito malignog melanoma, jednog od najagresivnijih karcinoma, čiji nastanak je u direktnoj vezi sa izlaganjem sunčevim UV zracima, te se neminovno nametnula potreba za pojačanom zaštitom kože“, ističe dr Terzić.
Pred roditeljima je najveći izazov kako da provodu sa decom dovoljno vremena napolju, a istovremeno ih zaštiti od neželjenih efekata sunčevog zračenja.
„Roditelji često greše jer u delu dana kada je zračenje najjače decu izlažu sunčevim zracima, a takođe ne koriste pravilno anti solarnu zaštitu u vidu preparata koji se nanose na kožu, ali i šešira, adekvatne garderobe i naočara za sunce. Posebno mislim na zaštitu ušne školjke, gornjeg dela stopala, zadnje strane vrata, usana, kao i razdeljka”, objašnjava dr Terzić i dodaje „deca bi definitivno trebalo da provode što više vremena u prirodi. Ipak, moramo edukovati roditelje o tome kada i kako da zaštite decu. Najpre, kada je indeks UV zračenja 8 i više odnosno kada se pali crveni meteo alarm, decu ne bi trebalo izlagati sunčevim zracima. Neophodna je primena anti solarnih krema, kapa i svetle lagane garderobe gustog tkanja.”
Ono na šta treba posebno obratiti pažnju je i to gde izvodimo decu – u park, na plažu ili ulicu. „Važno je znati da zelene površine reflektuju UV zrake manje od 10 odsto, sneg 80 odsto, a pesak 10-25 odsto i da je zračenje veće na većim nadmorskim visinama”, dodaje doktorka.
Ono što je dugi niz godina generalni stav dermatologa je da se u period od 10 do 16h deca ne smeju izlagati UV zračenju, dok je tokom ostatka dana neophodna sva navedena zaštita.
„Najbolje su mineralne zaštite koje odbijaju sunčeve zrake sa kože. Trebalo bi izbegavati hemijsku zaštitu, naročito kada su u pitanju bebe, koje uvek moraju biti u hladu. Pojedine dermokozmetičke kuće imaju anti solarnu zaštitu specijalno formulisanu za najmlađu decu. Zaštita se nanosi 15 do 20 minuta pre izlaska napolje, a obnavlja se svaka dva sata i češće ako se pojačano znojite ili češće boravite u vodi. Apsolutno je potrebna zaštita u vidu šešira, pamučne garderobe, naočara za sunce, a odlična je i garderoba sa UV zaštitom”, dodaje naša sagovornica.
Zavisnost od sunčanja – Verovali ili ne i to postoji
Čitav tim naučnika na Univerzitetu Masačusets godinama unazad izučava posledice nezdravog sunčanja i zavisnost od sunčanja koju su nazvali „tanoreksija“.
„Zaključili smo i da je tanoreksija poput anoreksije, jer mnoge osobe imaju iskrivljenu sliku o sebi i svom izgledu i misle da će biti privlačnije ukoliko su potamnelog tena. U svakom slučaju, tanoreksija predstavlja poremećaj se leči kao i sve druge zavisnosti. Za početak, kod osobe sa tanoreksijom potrebno je raditi na uspostavljanju većeg samopouzdanja, pronaći nešto drugo što ih opušta i usrećuje osim izlaganja sunčevom delovanju“ ističe dr Šeri Pagoto.
Ipak, kod nas ovaj fenomen još uvek nije toliko rasprostranjen, ali sunce definitivno predstavlja veliki izazov današnjice. Kako će u budućnosti izgledati naš boravak napolju tokom letnjih meseci teško je sa sigurnošću reći, ali pridržavanje savete stručnjaka biće obavezno.
“U budućnosti će se obavezno koristiti indikatori UV zračenja, koji i danas ponegde postoje i sigurno će se sve nabrojane metode zaštite obavezno koristiti.”, zaključila je dr Terzić.
