Koliko puta je svako od nas sam sebi obećao da će baš od Nove godine ostaviti neku od navika koju smatra štetnom ili započeti zdraviji život? Često je slučaj da kada prvi januar konačno dođe, jednostavno nemamo dovoljno volje ili snage da ovakva obećanja sprovedemo u delo. Zato mnogi od nas brzo odustanu od svojih novogodišnjih rezolucija.
„U mnogim kulturama smatra se da je početak godine „idealno“ vreme za nove početke jer tada na simboličan način zatvaramo staro poglavlje i donosimo nove odluke za bolji život. Zato novogodišnje rezolucije imaju dugu tradiciju i često predstavljaju nove cikluse u životima ljudi”, objašnjava naša sagovornica, Vanja Petković, psiholog, RE&KBT savetnik i psihoterapeut u superviziji.
Kako Petković navodi, problem nastaje zato što „često iz prevelike želje za promenom, ljudi sebi postavljaju više ambicioznih ciljeve kojima žele da se posvete u isto vreme. Bez obzira na njihovo uverenje da će ove zdrave navike usvojiti brzo, realnost ipak pokazuje drugačije“, dodaje ona.
„Zdravlje i uspeh ne dolaze odjednom, već se razvijaju postepeno uz ulaganje izvesnog napora i pojedine nelagodnosti koje ovakve promene sa sobom uvek nose. U trenucima nelagodnosti, često gubimo strpljenje i motivaciju. Tada pribegavamo starim navikama koje čine da se osećamo komforno”, objašnjava naša sagovornica.
Istrajnost u ovom procesu zavisi, pre svega, od karaktera ličnosti. Osobe koje su kroz život razvile disciplinu i upornost, imaju veću šansu da naprave dugoročne promene.
Na primer, „pokazalo se da oni koje se dugo bave fizičkom aktivnošću, lakše istraju u svojim odlukama i lakše se suočavaju sa preprekama. Sa druge strane, oni koji nisu kroz život izgradili disciplinu, češće odustanu kada naiđu na prepreku. Zato je baš njima od velikog značaja podrška koju im može pružiti prijatelj, porodica ili stručno lice”, objašnjava Petković.
Kako bi zdrave navike postale sastavni deo našeg života, potrebno ih je posmatrati kao dugoročni cilj, a ne nešto što ćemo zasigurno postići u periodu od nekoliko meseci.
„Rešenje je u kontinuitetu koji možemo održavati tako što ćemo postaviti realnije, manje ambiciozne ciljeve koji su dostižni i vidljivi. Na primer, umesto da obećamo da ćemo vežbati svaki dan, možemo postaviti cilj da vežbamo tri puta nedeljno.
Umesto da odmah napravimo veliku promenu, što može biti stresno i kontraproduktivno, sebi možemo postaviti manje ciljeve koji nas postepeno vode ka većoj promeni koju želimo“, savetuje naša sagovornica.
„U ovom procesu, svakome se može desiti da napravi grešku. Tada je važno ostati svestan da greške ne moraju biti razlog odustajanja, već prihvatanja sebe u procesa učenja”, zaključuje Petković.
Za kraj, svaka odluka koju donosimo ima svoje vreme i zahteva strpljenje, istrajnost i veru u sopstvene mogućnosti. Kao simbol novog početka, kraj stare i početak nove godine može nas ohrabriti da stvari preuzmemo u svoje ruke i, svojom upornošću, dovedemo do promene koju želimo da vidimo na sebi.
