Kada se spomene nikotin, većina nas pomisli na istu stvar – cigarete. Stoga, ne iznenađuje što o nikotinu postoji mnogo zabluda. Koliko zaista znamo o njemu i koliko su informacije koje imamo tačne?
Nikotin je prirodna supstanca koja potiče iz biljaka, a istraživanja su pokazala da je bar jedna od njegovih funkcija odbrana od napadača, poput insekata. Konkretno, nikotina pre svega ima u biljkama iz porodice Solanaceae. Osim u duvanu, gde ga ima najviše, ova porodica biljaka uključuje i paradajz, krompir i plavi patlidžan. U svakom gramu patlidžana nalazi se 100 µg nikotina. Krompir sadrži oko 15 µg nikotina po gramu. Međutim, nezreli i zeleni krompiri imaju veću koncentraciju nikotina (oko 42 µg/g). Ako odlučite da krompir pretvorite u pire ili kašu, koncentracija nikotina može se povećati na oko 52 µg/g. Sazreo paradajz sadrži oko 7,1 µg nikotina po gramu, dok nezreli paradajzi ima višu koncentraciju nikotina, ali ona opada u tokom procesa sazrevanja.
I neke druge vrste biljaka takođe mogu sadržati nikotin. Tako na primer čaj (crni i zeleni) sadrže nikotin, sa koncentracijama koje se kreću između 100 i 285 µg/g, dok u karfiolu koncentracija nikotina može biti i oko 16,8 µg/g.
Šta to znači? Nikotin je prisutan u našoj ishrani u malim dozama. Istraživanja procenjuju da ljudi pojedu oko 1400 µg nikotina svaki dan u običnoj hrani, što je suviše mala koncentracija da bi mogla da izazove neke značajne efekte.
Tek u koncentracijama koje su prisutne u komercijalno dostupnim proizvodima, uključujući cigarete, terapije nikotinom (NRT), proizvode bez dima i druge, nikotin može da privremeno utiče na funkciju mozga na reverzibilan način.
Nikotin iz različitih izvora može se u našem organizmu apsorbovati kroz pluća ili kroz kožu, a putanja apsorpcije određuje brzinu i intenzitet kojim se nikotin raspoređuje unutar organizma. Kada se apsorbuje, nikotin ulazi u krvotok i u različitim koncentracijama dospeva u sva tkiva i organe, uključujući i mozak. Potrebno je malo vremena nakon početka korišćenja proizvoda koji sadrži nikotin da nikotin dospe u mozak u dovoljnoj koncentraciji da izazove efekat. Nikotin se takođe neprekidno čisti iz tela. Metabolizuje se uglavnom u jetri, a metabolički proizvodi se izlučuju putem bubrega.
Kada dospe u mozak, nikotin se vezuje za određene receptore smeštene na nervnim ćelijama, što uzrokuje oslobađanje dopamina i drugih supstanci u mozgu. Rezultat toga je uticaj na kratkoročne funkcije mozga vezane za emocije, učenje i pamćenje.
Iako je nikotin dobro poznata komponenta duvana, on nije primarni uzrok negativnih zdravstvenih posledica povezanih sa pušenjem. Mnoge druge štetne i potencijalno štetne komponente u dimu duvana su glavni uzroci zdravstvenih rizika pušenja. Problem kod nikotina je što izaziva zavisnost od pušenja, pa se uz njega u organizam unose i te druge štetne supstance.
