Godinu za godinom, početak decembra sa sobom donosi sezonu slava, novogodišnjih i božićnih praznika i drugih slavlja. Ovo je vreme kada sumiramo godinu koja prolazi, osvrćemo se na sve što smo postigli u prethodnih 365 dana, ali i koristimo priliku da sebi postavimo ciljeve za narednu godinu.
Uprkos tome, nisu sve asocijacije na praznike pozitivne.
Praznična atmosfera nema isti efekat na sve ljude. Posle dobro provedenih praznika, povratak u realnost svakodnevnice kod nekih od nas može dovesti do bezvoljnosti, usamljenosti, tuge pa čak i depresivnih misli.
„Praznici zadovoljavaju neke od naših primarnih potreba kao što je odmor od posla, zabava, druženje i bliskost sa porodicom. Ove aktivnosti dovode do povećanog lučenja serotonina, hormona sreće, i zato ih većina ljudi sa nestrpljenjem iščekuje“, objašnjava naša sagovornica, psihološkinja i psihoterapeutkinja Sanja Maraš.
„Međutim, ukoliko neko ima zavisničku strukturu ličnosti, postoji mogućnost da će zloupotrebiti prazničnu atmosferu, više jesti ili piti, prekomerno trošiti, nakon čega se javlja osećaj krivice ili kajanje“, dodaje ona.
Dakle, iako praznici kao takvi ne mogu jednoznačno izazvati zavisnost, mogu da predstavljaju okidač. Na primer, praznici mogu dovesti do intenzivnije konzumacije alkoholnih pića, ali neće biti jedini faktor za nastanak zavisnosti od alkohola.
Praznici pak direktno podstiču hedonističko zadovoljenje potreba. „U psihoanalizi, hedonizam je poznat kao „princip zadovoljstva“ i potreban je balans između njega i principa realnosti. Ukoliko dođe do neravnoteže i osoba počne da preteruje u zadovoljstvima, mogu se primetiti psihosocijalne i zdravstvene posledice“, naglašava Maraš.
Govoreći o tome kako da praznici donesu što više lepih trenutaka, naša sagovornica ističe da „ne bi trebalo da, čekajući praznike, odlažemo svakodnevna zadovoljstva koja sebi možemo priuštiti. Potrebno je da tokom cele godine radimo na obogaćenju svoje svakodnevnice, uvodimo sadržaje koji doprinose lučenju serotonina, svež vazduh, redovnu fizičku aktivnost, druženje i kreativnost“, objašnjava Maraš.
„Kada ni sami nismo u kontaktu sa svojim potrebama, naše nezadovoljstvo raste, a sa njim i želja za takozvanim instant rešenjima koja mogu da uključuju prekomernu upotrebu alkohola, prejedanje ili kupovinu”, dodaje ona. Baš zato, Maraš poziva roditelje da ovaj praznični period iskoriste za dublje povezivanje sa svojom decom i stvaranje lepih uspomena koje traju ceo život. „Praznici predstavlju priliku za celu porodicu da se opusti i za roditelje da iskoriste slobodno vreme kako bi pokazali deci da svi zajedno mogu da se zabave i raduju, i na ovaj način razviju kvalitetan, dugoročni odnos sa njima“, zaključuje ona.
